Метода за решавање тактичких задатака у границама сдружених одреда : са картом шире околине Ниша у размери 1:75.000
8 У во д =
се на извесну радњу реши, па у том правцу сву своју снагу употреби и истраје, тај је у моралном погледу надмоћнији од ондга, који непрестано очекује да види, шта ће да ради непријатељ, па према томе да подешава свој рад, као противну меру непријатељском раду. Обично ће непотпуно сваки извршити свој задатак, који своју одлуку чини зависном једино од снаге непријатељеве, која се у рату ретко кад може знати па често се не зна ни после свршене борбе. У одлучивању да ли ће се нападати или бранити или одступати, не треба да је у толикој мери меродавна јачина непријатељева, колико дух задатка, стање опште ствари (ситуације) а и обзир спрам веће јединице, којој одред припада, ако није самосталан.
6. Према донешеној одлуци о раду, треба размислити о правилној подели и употреби трупа, имајући при том увек на уму, да се безразложно и џревремено трупе не испуштају из руку, нити да се излажу излишном замору или бесцељним губитцима.
7. Одлука или смишљени план рада старешине изражава се заповешћу. Први је услов, коме свака заповест треба да одговори, да се може извршити. У овоме се у заповестима често греши. Да би се ово грешење избегло, треба се сваки пут, при издавању заповести, замислити на место потчињенога, коме се заповест издаје, и оценити како би је сам издавалац схватио и извршио, па ће одмах пасти у очи оно што није јасно, односно што се не може извршити. Као год, дакле, што се при оцени ситуације и одлучивању треба замислити на место непријатеља, тако се исто и при издавању заповести треба замислити на место потчињенога, па ће се одмах погодити прави пут за издавање заповести.
Свака заповест треба да је сређена по извесном логичном реду и уређена по тачкама тако, да под једном тачком. дође све оно што по смислу има једно с другим тесне везе. Тај је логичан ред изражен обрасцима; ноових се образаца, у даљем току рада, не треба буквално држати и без размишљања по њима заповест издавати, него од њих треба увек слободно одступати, чим се за то има оправданог разлога.
Заповест треба да је, што је могуће, краћа, јер се опширним и дугим заповестима притрпава оно што је главно оним што је споредно и беззначајно, а сем тога дугеси опширне