Метода за решавање тактичких задатака у границама сдружених одреда : са картом шире околине Ниша у размери 1:75.000

У во д. 9

заповести не производе онај оштар утисак као кратке, нити се онако енергично извршују као кратке и одсечне

Заповест треба да је јасна до тога степена, да се не може другче разумети, него онако, како је мислио онај који ју издаје; јер ако та могућност постоји, из искуства се зна, да ће- се друкче и разумети и тада је кривица, не до онога, који ју је другча “разумео, него до онога, који ју је такву издао. На_ штету јасности не сме се употребљавати краткоћа. Боље нешто мало и дужа заповест да буде, а потпуно јасна, него краћа а нејасна. Изразе: десно, лево, напред, позади, горе, доле, с ове стране, с оне стране треба пажљиво употребљавати, јер често имају релативно значење према месту, на коме се налазимо, па могу произвести нејасност и неизвесност, чим се место промени; зато је често боље одређивати положај предмета према странама света: источно, југо-источно, западно ит. д.

Заповест треба да је опредељена и одсечна. Опредељену и одсечну заповест може да издаје и да тражи њено потпуно извршење само онај, који зна шта хоће и који је правилно оценио, да је могуће извршење онога што хоће. Изразе: по могућсту, у колико је могуће, према приликама, треба избегавати, јер тиме, с једне стране, онај, који заповеда, показује да ни он није начисто са оним што хоће и што заповеда, а с друге стране, потчињени не извршују заповести, са оваквим изразима, са онолико збиље и енергије са колико би их требало да извршују. У колико је ситуација тежа, у толико заповест треба да је опредељенија. Сасвим би грешно било од стране претпостављенога, кад би, у тешким приликама, да умали своју одговорност, намерно издавао неодређену или двосмислену заповест. Сваки претпостављени треба да је, у своме достојанству, толико узвишен, да је свагда готов да прими на се и да носи пуну одговорност у свима, а нарочито тешким околностима, за све своје заповести и радње, а никада ни напамет да му пада да своју одговорност сваљује на своје потчињење. Заповест својим потчињенима не треба никада образложавати, јер би то худило угледу претпостављенога. Смишљена завовест сама се собом образложава.

Заповест треба да је подешена према способности оних, којима се издаје и да без оправданог разлога не улази у њихов делокруг или надлежност. Заповест начелно треба да садржи само оно и онолико, колико потчињени не може сам на-