Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА | 139

ли ће се свршити 2.. Даје Миле и сад воли, много воли, 0 том била“ уверена. Никад није био толико добар, толико љубазан према њој, као сада... Мази је, пази, чува... Понекад донесе и поклон... Кад је, недавно, стидљиво напоменула, сакривајући му главу на прса, како је носећа, чинило јој се да ће је угушити у загрљају... Доцније се и расплакао... И опет је љубио, љубио лудо... Говорио јој како је најбоља жена на свету, како он, никоговић, не зна да је цени... И заклињао се, — макар што тражила није, — да ће је увек тако волети. Нико га од ње отргнути неће.

Па зашто да икако тражи другу, да јој иде“=.. Шта ли је то на њој тако примамљиво 2.. Зар што је много читала, па много зна да говори о књигама 2 (Даринка је, у новије доба, и сама много више почела да чита). Или што зна причати како се живи и шта се ради тамо, у вароши 2.. Или... Шта то она има на себаг.. Какве су мађије 2.. Рашта [0] иде2.. И неке луде, детињске жеље долазиле 10] тада на памет. Зажели да се разболи, да лежи. Само да би он могао бити увек уза њу, само уза њу, да би, барем за неколико дана, заборавио на другу... Или да се деси каква несрећа, — само не њему, Боже сачувај, — тамо у шетњи, па да се окани... А чувала се да нико не позна, нико да не примети како она зна за те шетње и да их се толико плаши... Чак ни мати... Неколико пута одлазила јој] онако, кришом, али вазљла весела, насмејана. Тата, којој жене напуниле уши свакојаким причама о Мили, чулом се чудила. Није знала да ли да верује, или не верује. Наравно, Даринки о том ни слова није споменула... Зашто да растужује дете, кад је тако срећна 2.. Зашто да напомиње 2.. Ако буде истина и сама ће сазнати, кашње. Уштедеће барем који месец патње. А ако није истина, боље да никад и не сазна... Не треба.

Даринка се зачудила кад је баш поп, главом, дошао да јој то спомене. Он, — па да удари на Милу! Али се брзо прибрала... Зар даи он мисли