Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА_ ! 143:

се. И као да хтеде јурнути, кидисати на натасника... Ко је он, да сме онако с њом говоритиг Готово се био извукао из заседе и стао на. чистину. Припремио се да је освети,.. А, истога. часа, грохотан смех Десанкин као да му проби уши... Опази је, како се и опет затрчала, полетела. Пре него је и могао поново одгурнути, обгрлила Котура, обесила му се о врату... И он као да омекша мало, попусти. Осмехну се снисходљиво,. као што се несташном детету осмехујемо... Обу– хвати је око паса и повуче за собом...

Миле, избезумљен, остао и гледао за њима. Шта. је овог... Какво чудог... Он груб, суров, немилостан, она онако нежна и мила према њему... Дивља, · јогунаста Десанка, да се онако укроти и припитомиг... И да грли онакву наказу2. ·. Ко је он2. Ко јег... Стајао је распаљен, бесан. И жалио, корео сама себе, што се уздржао, што није ударио на њега. На њезине очи да га савлада, обори... И да гази, гњечи, дави... Полако, немилосно да дави, наслађЂујући се његовим мукама и последњим трзајима_ А зар је и она много боља2.. Ко је онаг... Малокрвна бледа девојчура!.-. Покварена, хистерична женска, која се пушта свакоме да је грли.

И свакоме се веша о врат. Сад нашла Котура! А,

сигурно, није он први за ким пристајала. Ко зна колико их променила. И он био луди ћорав. То= лико ишао за њом, умиљавао се, понижавао. До-

вољавао да се игра с њиме, да га за нос вуче. Њену чак није дозволила да је обгрли ни онда, у колиби, кад на пољу падала киша... А овоме као да се сама нуди и намеће... Готово би сад и сам да | е удари и одгурге као онај малопре. Још неМИЈ По чак, него ли је онај урадио. Али се опет поче љутити на њега. Ако се и намећала, она је опет слаба, немоћна. Женска је глава. Па да дигне руку на њу. Да буде јунак према жени!... Како је само он, Миле, могао то да отрпи2.. Вашто је није узео у обрану 2 Нек види, нек одмах распозна Моји је од њих двојице племенитији и бољи.