Међу својима : роман

148 „СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

Он, изненађен, отегну:

"— Па Ви сте према свакоме онаки2

= Казала сам, — кратко осече она.

— А према Котуру и више...

Она порумени. Мале ноздрве раширише се, очи поново севнуше. Подиже главу, те некако и инаџијски и охоло одговори.

— А према Котуру и више!

-Миле подиже глас.

— Ви га волите 2

— То су моје ствари, — дрско му одговори.

— Он Вам, сигурно, и забранио да се са мном дружите 2 '

— јест... Он ми забранио... Јер сам њему и испричала све... Све... И пљусак и колибу.

Ни сам не зна како је истрчао из собе, како прошао чаршијом, како ли стигао кући... Књиге, које носио под пазухом, љутито одбаци. Тресну њима о земљу. Оде у собу и затвори се.

Котур је, дакле, крив!.. Заиста-.. Нико други... Знао је он то одмах, погодио је. Никад она сама неби била тако осорна. Никад. Он, Миле, није се ни наметнуо први, ни приближио се. (Она га сама тражила. Сама га звала у шетњу, сама соколила да буде онако... онако слободан према њој -.. Није истина да је она према свакоме била тако поверљива као према њему... Лаже... Њега била одабрала мимо све друге... Он јој се најбоље свиђао... И сада, изненада долази мрски, мргодни Котур. Он хоће да забрани, он да је отргне од њега. Али зашто да га она слуша2... Заштог... Зар је толико моћан 2.,. Толику зар власт има над њом, да може заповедати 2... Миле се сети своје потоње шетње. Сети се како гледа Котура и Десанку. Збиља!... Он је господарио њоме, он јој заповедао. Сме је и ударити а да не зажали на њега... Сме и може што год хоће... Ех _. Зашто га тада смрвио није... Зашто га поштедео... Увређено самољубље доводило га до беснила. Други да буде бољи од њега!... Другог да одабере, а њега да одбаци као изношену хаљину!...