Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА ~ 149

Неколико пута хватао се_за косу и немилосно чупао. Као да осећаше чудну насладу у томе да сам себи изазива болове... Зашто он није био онако осоран, дрвак 2.: Зашто је он није могао натерати да слуша 2.. А

(тискао је шаке и претио према улици:

— Мене ћеш слушати!.. Мене и никог другог!..

ОХЕ Н

Други дан није се могао савладати а да опет не оде. Макар се свадио с њом, макар га отерала. Хоће да каже, мора јој казати све, мора се изговорити... Не дозвољава он да га тако одбаце.. Никоме не да да га потцењује... Треба да окуша и да докаже како није слабији од Котура... Кушаће, макар и главу изгубио!.. Дође до школе и покуца на врата. Нико се не јави. „У кући је, а неће да се одазове“, помисли... И поче тући из све снаге... Примораће је да. му отвори.

— Шта је 2.. Што лупаш»г — изненада, иза леђа му проговори учитељ... Изађе између леја са мотиком у руци. Сав земљав и упрљан. — Никога нема у кући.

— Никога немаг — запита Миле не верујући.

Учитељ обори главу и уздахну. Миле сад тек примети како је блед, подбуо, неиспаван.

= А госпођица — брзо запита слутећи неко неочекивано зло.

Учитељ одмахну главом и кратко одговори:

— Отишла.

Па одбаци мотику у страну. Седе на траву и тешком, земљавом руком удари се по челу:

— Ево што су данашња ђеца, — прогунђа. Гој га, гој га, дижи... Надај се да теу старости неће оставити... И ето... Остави... Никад више те среће да живим уза њу, да је гледам... — Па збаци и шубару с главе и мукло додаде. — Јадан сам ја, јадан!..