Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА __ 159"

Није био задовољан са одговором. Надао се да. Ће она споменути што-друго. Нешто о њој, о Да– ринки. јер баш о њој хтео говорити опширније. Хтео се препирати, свађати... Незадовољан, прогунђа нешто и оде из авлије.

Дућанџије се необично зачудише, кад опазишекако сврну поповој кући. Он, па у попа!.. Ко би -то очекивао 2.. Ко би још веровао у то чудог..

Михо лагано, достојанствено уљезе у авлију, опирући се о' свој дебели штап. Не обзирући се ни на коју страну пође према поповој соби. Полако. отвори врата. Уљезе. Поп гологлав, необувен, шетао по соби. Одмах се могло познатњ како је брижан и замишљен. Често се ухвати за браду и снажније повуче. Често уздахне.

Застадоше један према другоме, гледају се. Газда Михо поносит, мргодан, као. богаташ који дошао да тражи дуг од дужника. Поп скрушен, покоран, као вечити дужник, који би свакоме да плати, а ни једнога гроша нема. Стоје и као да чекају који ће први да заподене говор. Газда се нада да ће бар запитати рашта је дошао. Поп као да очекује саме грдње и прекоре, па се покуњио, приправан да све мирно прими и поднесе.

Не дочекавши никаква питања од попа, запита. газда први:

— Јеси ли ти домаћин у својој кући

— Чини ми се да јесам, — одговори поп неодлучно и сметено погледа око себе, 'као да би да види нема ли још каква домаћина 2..

— Па какав си домаћин, кад си пустио сину да туђу ђевојку отме, да овђе доведе и да остави, а2..

Поп прекрсти руке на прсима и, као молећи за опроштење, жалосно промуца:

= Нијесам крив, душе ми...

= Нијеси кривг.. Хм... — љутну се газда тукући штапом о тле. — Ти нијеси крив, он- нијекрив, нико није крив... Крив сам ја... Је ли2..

= Боже сачувај!..