Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА 173

Понуди га да седне на столицу. Па се опет узвали на диван, забаци мало главу унатраг и поправи хаљину, намештајући се као пред сликаром.

— Она је моја другарица, — опет уситни брзо, готово' не предишући. — Најмилија другарица из школе... Код мене и станује... Баш је недавно изишла... Чудим се како је нисте сусрели.

= И ја се чудим, — прошапта Миле као за се.

Као да се необично свиђао црнки. Доликовалому кад се љути... Све се више румени, очи му севају, непослушна коса расипа се по челу... Изгледа као дете које се раздражило што му не 1 играчку... Готово би да га загрли и да му протепа. Толико је сладак!..

— Што она Вас није видјела, томе се не чу—

дим, — живо зачаврља, желећи да му растумачи зашто је Десанка тако слепа и, токорсе, да га умири. — Она сад никог не види... Само једнога...

Заљубљена је преко ушију... — У Котура2 — нагло узвикну Миле. И одмах као да се побоја да се није одао. Некако мекше и

као подругљиво додаде. — Јесам ли погодио 2 =— Вар и њега познајете2 —- зачуђено запита дрнка и узви густим, високо повијеним обрвама. — Наравно. = Па Ви све знате. = Готово све.

Црнка опружи малу ногу у танкој, провидној, ружичастој чарапи, испод широке хаљине, и везеном папучицом поче да куцка по поду. Зажмири мало и као да се замисли... Рашта се он оволико интересује за Десанкуг.. Зашто распитује толиког.. Због чега се љутиг.. А леп, леп!.. Зашто јој Десанка никад није причала о њемуг.. Поћутавши мало, некако обешењачки, и као шалећи се и искушавајући, запита:

— Шта сте мислили под оним гошово 2

— Ја не знам нити разумијем како се могла у њега заљубити, — дочека Миле лакше, старајући