Међу својима : роман

174 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

-се да изгледа што мирнији. — Није лијеп, ни паметан много... А суров, груб...

= Аха!... Изгледа као заљубљен! — помисли црнка у себи. — Љут је на супарника.

= А ко ће нас женске разумјетиг — рече као

узгред и као да поче да поправља косу. Хотимично удеси да јој широки рукав склизне готово до ра-мена. Обла, бела рука изви се испод њега, потпуно

гола. — Ми често олаберемо баш оног одвратног... А што суровији, у толико, чини се, и интересантнији... И боље по њега... Да видите само како

Котур снажно држи нашу Десицу у својим шапама!.. Хахаха.. Трза се сирота као ухваћена птица... Хоће да се отме, да побегне... А он не пушта стене

Миле је испитујући погледа. Ова брбљава другарица мора да им зна све тајне... То је сигурно... Сад само треба вешто искушати... Исказаће све...

— И ја сам примјетио, — покуша да каже равнодушно, — како потпуно господари њоме... А чинило се некад, да то никоме неће успјети...

— И мени се чинило, — уситни црнка брже и тотово као да бејаше вољна да мало и покуди Десанку. — Она, која је желила да вјечито остане слободна, која се играла са момцима, да се тако пусти!.. Ех, само да сте виђели како се оранила, отимала!.. Рвала сес њим... Испочетка се чинило као да“га није ни примјећавала. Окретала се од њега, остављала га... Само се с другима забављала, шалила... Увијек их имала много! Кашње му некако дозволила да јој приступи ближе... Пустила да се врза око ње, само да га може исмијавати, ругати се... А он чврст, непоколебив, непопустљив. Не одмиче се, не отступа... Непрестано прати.., И док она исмијава, он, без икаква устезања и обзира, грди је, критикује, кори... ,

Миле пребаци ногу преко ноге и запали цигар. Црнка устаде, донесе пепеоницу и стави пред њега. Узгред се некако саже и, као нехотице, очеша се прсима о раме му.