Међу својима : роман

МЕЋУ СВОЈИМА 181

"Одушевљено, у чудном заносу неком, заврши: — Тад сам истом видила колико ме воли!.. - Као да се зачуди што се оволико запричала... Још кад би их ко опазио!.. Кад би Котур... Намах се уозбиљи и оштро му погледа у очи.

— (Сад сте све чули, — рече некако хладно и_

осерно. — ја знам да сам крива пред Вама... Опростите!.. А сад Вас морам оставити... Збогом...

=— Нећете, — јогунасто одговори он и препречи јој пут. — Не иде то тако...

— Ако он сазна да смо се састали, биће бруке!

— рече му она некако претећи.

=— Нека буде!..

Дође јој да викне у помоћ... Чини јој се као ла Котур може свакога часа да наљегне и затекне их тако... јао!.. Шта би тадаг.. Раздражена, одлучи да кида под сваку цену... Ако је дошао да убије, нека убије... Она мора кидати...

= Ви немате права да се мијешате међу нас, —- гласно му рече, не пазећи ни на пролазнике, ни на кога. —= Ви сте нам туђ... Он је моји ја сам његова...

И, да га сасвим дотуче, додаде жешће: — Његова пошпуно... Разумијете ли

(Он стаде као скамењен. Погледа је двоумећи, не верујући. Видећи како га збунила, она се нагло измаче и ишчезну... Тако је брзо нестала, да касније, кад се мало прибрао, није могао да се сети ни куд је окренула. Признала, дакле, и сама да [0] он био само играчка. Обична, јефтина играчка... Ништа друго.., Оптрчавала око њега, замамљивала га само зато, што оног дивљака још 'чвршће хтела да веже за се... Гадна жена!.. Једном сељаку, простаку једном предала се... Потпуно!.. Сасвим!.. Боже!.. Онаки нитков да буде тако срећан! Зажели: да се тога часа сусретне са Котуром... Ту, на улици, да га сусретне и да насрне на њега... Нека гледа ко хоће, нека пази... Шта му стало до светаг.. Само да га нађе!.. Само да види!..