Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА 183:

= Ено се поп уморио, па сам га легао да отпочине... Припази на њега.

_ Да није слабе — немирно запита она и одмах пође према соби. Као да предосећала некакву несрећу. = Ништа је... Ситница, — добаци Митар токорсе да утеши, па брзо умакну кроз врата и оде по доктора.

Кад му се приближила, поп покуша да се придигне... Ослони се на јастук и осмехну се. Па је узе за руку и тихо запита: 5

— А што си дошла 2

— Да видим треба ли што, — као поче се изговарати она. у

— Ех, ти се одмах препала, — благо је прекори, милујући је по руци. — Аније ништа... Проћи ће то...

(Она се саже и поче пипати по душеку. Хтела зар да види није ли му тврдо, јели све чисто око њега. И сама желела да све уреди, намести најлепше.

— Само не пиши ништа Мили о овоме, — замоли је, савлађујући се да не јекне због болова. који га мучили. — Ништа... Немој да се дијете препане... Кад успишеш, а ти кажи: „Отац је добро и поздравља те“... Само тако пиши... 4

— Хоћу, бабо...

Знао је добро да Даринка пише опширна, дугачка писма. Сваки дан. Одговор, додуше, добила само једанпут. Али се на то и не осврће... Никад-сеи не тужи, не јада, не зове га... Само понеки пут запита за место: је ли добиог... И одмах прелази на друго.. Пише му као да се нада да ће се, кроз који дан, и опет састати, да ће јој опет доћи... Било, додуше, понекад и часова кад би малаксала. [ада се сакрије негде у прикрајак, где нико не види, и плаче... Зажели да се разболи, нагло да се разболи, па да умре... Само нек сазна да је умрла због њега и нека пати ради тога... Ако, можебити, мисли да би га друга и могла усрећити, — ето му друге... Слободан је, не смета му нико... Па се поново прибере и поново соколи саму себе... Не може ни- -