Међу својима : роман

184 ка СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

како да верује да ће дуго издржати без ње... Немогуће... Ако и не пише, и опет мисли на њу... Нек се и са оном другом састане, па ће се и опет сетити ње, Даринке... А она ништа друго и не жели, него да је не заборави... Само то...

У матере ишла редовно, сваки дан. Из старих, јелових сандука, из којих бије пријатан мирис 0обвехлих дуња и свелог рузмарина, начичканих при врху око хаљина које некад носила на венчању и које брижљиво чува за укопа, вади Тата танки, свилени без, разастире га. И сама хоће да скроји коју кошуљу за унуче. (Обе седну на Билим, једна покрај друге, приљубљене. Гледају, размерају, кроје... И свађају се, препиру... Гата једнако моли Бога да јој поклони „унуку... Хоће малу, милу девојчицу са златном косом као у матере и великим очима плавим као море. Даринка опет жели сина. Жели једра, здрава горштака, као од стене одваљена... Чак се почну и кладити... Гата обећаје пет дуката исплатити унуку, ако се роди. Даринка обећаје четири дуката ћерки... Често их и газда затече у такој препирци. Застане на прагу, рашири се и погледа их зеленим избуљеним очима... Токорсе мргодан, љутит, грди их што говоре, што му не даду спавати. А чим га Даринка обгрли и запита уз коју пристаје, осорно се као обрецне и отргне је од себе: Е

— Што ме питаш2... Рашта 2... Даћу одмах и десет дуката, па нек се роди једно или друго... Само да престане једном тај ваш инад... Да могу мирно спавати...

И одмах се враћа и као одлази. Оставља их само да и надаље несметано причају, а да их он“ из даљег неопажено слуша и посматра.

Поп јој сваки дан напомињао како треба да оде у посету и пратио је све до газдине куће. Чини му се да би се грдно огрешио, кад би је пустио саму, као слушкињу... И сад, гледајући како се брине и ради око њега, обори главу и уздахну:

%