Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА 193

једна му рука лежи на раздрљеним, голим прсима, друга се опустила до пода... Хаљине изгужване. Улупљен, шешир откотрљао се далеко и шћућурио се под једном клупом.

— И то он! — тужно отегну Васиљ склопивши руке. = Боже!

— Натрољо се ко исти АЦЕ —- дочека хотелијер.

Митар обојицу одгурну и наднесе се над Милу. Узе га за руку, попипа по челу... Као да би хтео да види је ли живг.

— Нема сад времена да разговарамо и забављамо се, — заповеднички брекну, припремајући се да га придигне. — Помозите, да га пренесемо у кола!..

ХХУП.

Миле се пробудио у возу, пошто далеко одмакли од Сарајева... Отвори очи, погледа... Свануло... Ослони се на лакат и поче бленути унаоколо... Шта је2.. Где је овог.. Воз иде, хукти... Тресу се стакла на прозорима, танка завеса повија се. Иза завесе као да угледа понекад Митрову главу, са стиснутим очима. Онога Митра из касабе .. У другом крају као да се згурио Васиљ... И он спава... Јесу ли то заиста они 2.. Или сања о касаби, о пријатељима тамошњим 2.. Протегну се, придиже... Будан одиста!.. А они ту, поред њега... У возу!.. Откуд У возу 2.. Кад се састао с њима Кад је пошао амо 2 · Колико се сећа, заноћио је у механи. И синоћ пио много, одвише... Кад му јуче црнка казала, — а на силу јој уљегао у кућу и натерао да говори с њим, — да се Десанка отселила у Котуров стан, прешла му, — разиграла се свака Жилица у њему. Добацио јој нешто гадно, увредљиво... Затим одмах отишао да пије, много, много да пије... И пио 12... Зна, ла је призивао и некакве непогнанце за свој

сто... Частио их... Певао је с њима, подврискивао... Кашње ударио и у плач... Сетио се оца,