Међу својима : роман

192 _ СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

— На станицу, — задихано одговори Митар,

запослен око Васиља. — Воз, чини ми се, полази кроз три сата2... = Кроз два, — поправи га хотелијер.

Чим стигоше кола, сва тројица поседаше. Кренуше према механи... Сад само да га затеку!... Само да не измакне, не сакрије се.

— Ту смо, — наскоро викну хотелијер, наредивши кочијашу да заустави. Па лагано, стењући и хучући, сиђе и полугласно добаци Митру: ,

= (Само ми немој зло какво да направиш... Не __ волим ја шетати по суду...

Уђоше у механу... Била готово празна... За једним столом седи поднапит надничар, љуља се. По неколико пута пребраја новце који му још преостали... У ћошку се згурило некакво голобрадо момче. Готово се не види од многих празних боца, које су наређане по столу. Некаква нарумењена женска пева му мушкарачким, промуклим гласом неку "раскалашну песму... Крај пећи се искривио сув, мршав Дедо. Испија ракију и загрејава према ватри дугачке, длакаве, од лухана почађале прсте... Механџија се сакрио иза стола... Натакао дебеле наочари на голем, кукасти нос и чита новине. Најволео да чита тако, иза поноћи, кад га најмање узнемирују... И то само ситне, домаће вести и вести о убиствима... У политику није хтео да гази... „Свака вјера и свака губа хоће данас да се мијеша у то“.:. Не жели човек да се понижава... Нико да спази Милу... Гледају, осврћу се, траже... Нема га... Напослетку се хотелијер одлучи да сам распита ... Приступи механџији, пријатељски га удари по колену и кресну јаче:

— Хеј ти, зевзече стари!... Куд си ми сакрио оног мог несретника, оног вртљивог госта2...

— Ето ти га покрај зида, — осорно одговори механџија, не мрднувши се. — Тамо му и мјесто.

Миле наузначке лежао, раширио се на клупи. Коса му неуређена брчићи замршени. Из растворених уста, по необријаној бради, тече пљувачка...