Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА _ #13

у браду, у широку, раздрљену мантију, обара покајнички очи и стоји нема, скамењена.

Једнога дана одлучи се некако. Чим јој поп почео да пребацује због загорела и неслана јела, — макар што није било ни загорело ни неслано, — она се покуњи, уздахну. Погури се, као очекујући да ће је свети Илија за казну на месту громом спржити, и тихо, полугласно избаци:

—- ја ти никако не могу угодити, оче... И не знам како ћу. | — Не знаш»... Не знашг... — запита поп

заједљиво и немирно поче ударати кашиком по столу. — Знаш ти, али нећеш... Ти хоћеш да нас умориш...

— А ти тражи другу жену, — одговори она јаче, не дижући главу. — Ја овђе више остати нећу И не могу..

— Не... можеш. :

Поп некако поплашено устаде! и принесе јој се. Као да би да боље чује. Нити се надао нити могао веровати да она и тако уме проговорити.

=— Не можеш остатиг — запита отегнуто.

— Не могу.

—"А шта ћу ја2...

Рашири руке и погледа је. Намах се збуни и, окренувши се, показа главом на малога:

= И шта ће дијете 2

— Друга ће га боље пазити.

— Боље 2. (Опет седе за сто и подними се. — (Остани, остани, — рече меко, готово пла-

чући. — Не иди!

(Она не одговори. Изађе из собе и затвори врата за собом... Поп брже искапи још чашу-две, обгрли малога и однесе у постељу да спава. Затим се врати, промућка (боцом која је била празна, желећи да исцеди још коју кап... Па поче ходати... Претња Јованкина непрестано му звони у ушима... Да одег... Зашто да оде... До душе и Томана је“знала чешће да запрети. Али на Томанине претње није се освртао. Жене обично воле да прете, научене су на то...