Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА 39

мигољио кроз изђикалу детелину, расцвале се дуње. Преко зидова провиривали румени напупчали гранати; по средини се кочопериле трешње и брескве са својим широким крошњама.

(Сваке вечери, чим се врати из чаршије, газда је-ишао у своју башту. Слуге, трчећи један мимо лругога и непрестано се свађајући, изнесу брзо по два по три јастука, дугачки чибук и овећу чинију са дуваном. Потопе и боцу са ракијом и једну овећу дињу У воду. Две-три расцветане руже или карамфила спусте поред потока.

Чим се, натежући се и стењући, спусти на траву, —- изувши најпре плитке, лаковане ципеле, — и чим прекрсти ноге, одмах му гурају под леђа, под лакте, јастуке. Пруже му и чибук, припаљен. датим он лено дохвати руже, узвали се мало и полустиснутих очију мирише... Одбије два-три дима и опет мирише... А слуге, са рукама на појасу, стоје у страни, и смирено гледају преда се. Тако чекају нове заповеди.

Газла Михо седио најчешће сам самцат. Седи, пуши... Пошто се расхлади ракија, наточи прву чашу и попије... Намргоди се мало па узме кришку лубенице и мезети... Другу чашу некако мераклијски загледа, проба. Мирише њу, па ружу. Затим лагано испија једну по једну, непрестано мезетећи и непрестано загледајући. И задовољно почне да се смешка и да говори сам са собом. -

Каткада би, опет, окупио читаво друштво око себе. Нарочито ако добави какву нову воћку или ако му се расцвало маџарско цвеће... Научен да га увек хвале 'и увек му ласкају, хтео поново да чује понеку лепу, пријатну реч... Тада и пријатеље чашћавао ракијом... Али нипошто из своје боце. (Од своје мере није хтео нимало открњити, нити ма коме дати. Хвала Богу, пуна је кућа свакојаких боца, — имају и гости из чега пити.

(Станиша је одабрао да га, једне вечери, посети баш ту, у башти. Знао је да је ту најприступачнији. Узгред, у једној бошчици, понео поголему рибу,