Међу својима : роман

% У

МЕЂУ СВОЈИМА 11 1

= Право да кажем, не бих ти ни вечерас дошао,.

— околишећи промумла Станиша, па се осврну и поче бирати згодније место од онога на које му указано. — Али купих добру пастрмку... Доообру! 5 "На, да више надражи газду, лагано, лагано поче размотавати бошчу. Одиже пастрмку на кажипрсту,. загледа се у њу. Па састави три прста као да ће се прекрстити и пољуби их. зе

=— Погледај! — рече трескајући њоме. — Види! Михо се нагло исправи и исколачи очи... Као да Станиша на кажипрсту одигао медведа!... Спусти-

и чибук из руке и удари се по бедри. И поче да: меље вилицама и да опљуцкује око себе.

— Колико си даог —- запита меко, готово тепајући, = хесе._

=— Ти знаш да је мени риба драга... Дошао: си да ме подражиш њоме, — избаци газда јаче,. врпољећи се. И макар што окреће главу и стара се да је не гледа... Не помаже... - Риба као да се плацне и опет му заблешти пред очима... А месната,- а црнкаста, а ситне црвене пеге расуле се по њој, као издробљени мерџани! Права камењача!.

— Можебити, лукаво едговори Станиша, насла--

ћи се газдиним мукама. У]

= Момци! Дајте ракију! — узгвикну газда јаче и пропе се на колена. — Брзо!

Ухвати рибу за реп и, накрививши главу, поче је миловати.

— Дај.ми је продај! — рече благо, пријатељски.. = Ти и тако не волиш рибу.

— Али кад је овако деликатесна!... Ех!... избаци Станиша пијукнувши.

— Хоћеш ли пушитиг — нагло га прекиде газда» и понуди му чинију са духаном. — Сједи ближе и: узми!...

Па нестрпљиво довикну према кући:

= Еј... Камо ракија2... -