Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА - 43

Газда се намах прену и гордо подиже главу.

— Чујем да је дошао, — нагласи јаче, опет се наслонивши на јастуке. > — Има неколика дана, — одговори Станиша

полугласно и одмахну руком као да не жели више о томе говорити. 5

— А мени се није шћео ни јавити! — дочека газда некако подругљиво и као претећи. — Као да сам ја нико и никоговић!.. Ни да дође, да се позлрави!.. Пхи!.. Ћаћа га, зар, томе научио...

Станиша је свакако очекивао овакав приговор. Зато се нимало не збуни нити узнемири. "Само стресе пепео са цигаре и, као да нешто, узгредно прича, прогунђа суво:

— Баш зато ти није стио доћи, што те не држи за пигмеја... Напротив!.. ја сам с њиме конферирао о томе два-три пута... И знаш ли шта каже2.. Газда Михо је великан један, сила једна!.. Атрибут!.. Ви га овђе не знате ни цијенити... Њему се не смије ићиу старим, прљавим чакширама, како ви идете, ни у ципелама на којима се надуло пет закрпа... Не ваља... За њега: треба да је све ново, фино, рафинирано, као кад се великој господи улази... Зато му ја нећу ни одлазити, док ми не стигне нови, црн ањцуг који сам наредио... Тек кад ањцуг добијем, правим му посјету...

Газда Михо стао, запањио се. Не зна заправо: да ли да верује Станинши, или да не верујег.. Знао је и био потпуно уверен да у читавој овој причи има прилично лажи... Али свакако мора бити и нешто истине... Е где је сад истинаг.. Напослетку кад је неби ни било, кад би била све сама лаж, опет је угодна.

Нареди слугама да понуде Станишу још једном ракијом. Куцну чибуком по“нози, по палцу и" као замисли се.

— Шта ће му ново одијелог — запито отегнуто. — Наш је он чојек... Може доћи и у обичном...

— Али он зна коме треба одати част и решпект.

— А мисли ли остати овђег.. Као попг..