Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА 45

“

— Ето га на! — викну, непрестано се смејући. — Ето!.. И ја сам му очев противник... И ја сам крив!.. Па штаг — окреса жешће и опет се уозбиљи... — Ако је отац нечојек, зар да му кривиш и сина2.. је лиз.. -

Станиша се лагано и победоносно придиже. Приступи газди и пријатељски га куцну по рамену.

— Баш си прави парламентарац! — опет извали из дубина, гордо се исправивши. — То сам од тебе и очекивао... И ево обећајем ти, да ћу то сам казати Мили. И рећи ћу како га ти, главом, нудиш и позиваш нека нам буде поп, нека замијени оца...

— Јок!.. Јок!.. Јок!..

Газда одиже кажипрст и поче вртети главом.

— Ја никог не нудим и никог не позивам, — окреса јогунасто. — Ако он жели и хоће да овђе остане, треба да се први и понуди и да ме замоли... Нека дође, нећу га оћерати... А кад се понуди, ја ћу већ смислити.

Станиша, незадовољан, напући усне. „Неда се стари лисац преварити“, помисли у себи... А не одговори ништа... Једино при поласку што, као узгред, изусти: =

— Па... Можебит' да ће и сам доћи...

И оде..

Док се њих двојица раз говарали и надмудривали, дотле се горе, при врху баште, прислоњени уза зид а заклоњени воћкама, забављали Миле и Даринка, кћи газда Михина. Њихов разговор мора да је био врло занимљив. · Нису га могли прекинути ни кад је Станиша отишао и Па се повукао у кућу.. =

= МЕ

Пред вече, чим попусти врућина, излазио је“ Миле у шетњу, изван касабе, у поље. Није хтео да иде цестом куд и остали шетачи. Свраћао је уским, кривудавим путањама између њива и ливада.