Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

Две ствари су битне код Милтона, које потичу тиз два разна света: протестантско-калвинистичко "схватање божанства и култ лепоте. Код Милтона се не ради о супротности између овога и онога света, већ о овом свету. Код Његоша, међутим, према тра_гедији човековој на земљи стоји сан о небеској "хармонији као битан део његове свести. Борба за победу над хаосом и смрћу то је стварни живот "божанства. У његову тумачењу традиција не игра никакву улогу. Док је Милтонов корен у Библији, главна радња Његошева спева збива се пре сваке историје, па према томе и пре библијског казивања. Борба између сила добра и зла одлучила је судбину „људску пре него што је постало време, у свету духа. Тајна човекова везана је са метафизичком суштином васионе. Човекова жеђ за сазнањем зато и тражи праузроке ствари. Она је његова главна покретна сила која развој драме преноси у сасвим „друге дименсије.

При свој разлици задатка, постоји један део који је општи Његошу и Милтону. То је опис неба; опис побуне анђела; стварање пакла и раја; стварање овог нашег света и човека у њему. У том се делу може говорити о сличностима и паралелама. Да би се пак оне могле схватити како ваља, морамо их дати у оквиру чији су саставни део.

Милтонов Изгубљени рај слика пад човеков из рајског стања, у којем га је Бог створио, у стање греха и смрти. Главна тема спева је оно што се дешава на земљи, управо у рају. Остало се саопштава посредним путем. На земљи се продужује оно што је започето на небу. Побуна настаје на небу по рођењу Сина Божјег и прокламовању његова првенства. Сатана се диже против места које Бог додељује своме сину, Речи Бочјој, у хијерархији духовних сила, што доводи до борбе и до стварања пакла као места вечите казне. Бог ствара нашу земљу након пада, да људским родом, као