Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

од Милтона, њему се открива тајна судбе људске буђењем бесмртнога духа. Песник се ослобађа заборава и тежине земне, који су постали саставни део људске природе доласком на земљу, и као бесмртни дух диже се у небеске висине. После дугога путовања небесима сусреће га његов анђео хранитељ, води га у царство светлости, води га на високу гору, доводи до једнога извора, да се напије воде која ће му открити тајну пада људског, па после га оставља. Кад се напио воде, открива му се судбина људска. (Он сагледа оно што се збило у вечности

УУ свијешлом лишу огледала

Ка прелмете шшо за собом видиш (3,319—).

(Он слуша разговор између Бога и његових првих анђела којима Бог открива тајну Сатаниних намера. После узалудних напора арханђела да одврате Сатану, долази до борбе на небу, у којој учествује и Адам на страни Сатаниној као један од бесмртних анђела. Пре њеног окончања Адам се каје и то га спасава вечне осуде. Сатану и његове легионе, међутим, Бог прогони у пакао, а за човека ствара земљу сред хаоса као место привремене осуде.

Главна тема Његошева спева је оно што се одигравало на небу у вечности. М његово певање је нека врста открића тајне. Ми смо у крилу мистерије. Ако код Милтона анђео саопштава да је човеку дано знати оно што му је од користи, песникову духу код Његоша даје се да сагледа „све што жели“, то ће рећи целу тајну. Није остала скривена ниједна тајна. Јер је пробуђена зрака бесмртности ушла у свој свет.

Тако изгледају општи оквири једног и другог спева у делу који им је заједнички. Ближи карактер сличности и разлика моћи ће да се оцени још боље на појединостима.