Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

Према оскудним подацима који су допрли до нас, Роберт од Ретина, или како се друкче назива Роберт Енглез, путујући по Француској, Италији, Далмацији у првој половини дванаестога века, намери се у Дубровнику на Хермана Далматинца или Хермана Словена, како га назива чувена Мињова Патрологија, спријатељили се с њим и заједно с њим крене у Грчку, па одатле у Азију, где се посвећују изучавању арапског језика, астрономије и философије. 1136 године они су се нашли у Шпанији, тадашњем центру слободе и арапских студија, која је под Маврима била земља највеће верске трпељивости. У Барселони они изучавају арапске писце код италијанског научника и зналца арапског језика Платона Тиволског. 1141 налазимо их заједно близу Ебра, свакако у Леону, где изучавају астрологију. Тамо их затиче чувени бенедиктинац, Петар од Клинија, заштитник Петра Абглара и велики полемичар онога времена. Он им поверава да за њега преведу извесна арапска дела на латински, међу којима и Коран, о којем се у латинском свету, ако је судити по писму које је Петар од Клинија упутио светом Бернарду, знало врло мало.

Да би се разумео значај њихове књижевне сарадње, морамо овде начинити једну историску дигресију.

Кад је 529 године цар Јустиниан, из ревности према хришћанској вери, затворио атински универзитет и све философске школе по царству, протерани философи једне философије која је већ била на крају својих стваралачких снага, беже у Пер-