Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

сију, а из Персије у Сирију и тамо настављају свој рад. Дела старих философа, математичара, астронома и коментари на њих, које су са собом понели, постају основица њихове активности. Багдад постаје центар научне и философске мисли. Преводи Галена и Аристотела свраћају пажњу на стару мудрост, којом се и Јевреји почињу озбиљно занимати. Два калифа помажу распростирање старих дела међу Арапе. У деветом веку калиф Мамун оснива у Багдаду један институт за превођење грчких писаца на арапски, којем на чело долази Хонени бен Иштак, један од најбољих преводилаца. У тој школи била су преведена дела Платонова, Аристотелова, Порфиријева и Амонијева, између осталих, затим дела Аристотелових многобројних коментатора, која су често више читана и боље била знана од самих оригинала. Под утицајем превода ствара се у Багдаду философска школа, мање или више талентованих и оригиналних мислилаца, коју су подједнако сачињавали чисто арапски религиозни мислиоци, који су стајали под утицајем александријске школе, сачистијим следбеницима Платоновим и Аристотеловим, премда не с подједнаким значајем за историју мисли. Међу њима најзначајнији за историју философије били су Алкенди, Абуназар, Авицена и Алгазел.

У десетом веку, када философија већ пресахњује на Истоку, појављује се у Шпанији низ арапских философа и природњака: Авемпаце, Абудацер, Авероес, на које се надовезују Јевреји. Јевреји, једини светски путници и знанци језика онога доба, који су у Багдаду с више интереса изучавали арапску философију од мухамеданаца, први су пронели по Европи вести о муслиманској философији и били њени први и најревноснији преводиоци. Захваљујући њима, половином једанаестога века појављују се преводи арапских медицинских и астрономских дела, која побуђују велико инте-

ере пете

|иЗЕСИИЛИРУ