Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

сколастике; кад се у Оксфорду, центру неосколастике, врши преображај. Енглеску духовно припрема Виклиф за реформацију и за ново доба, којем ће "Франсис Бекон бити учитељ. Ако је наша сопстве- на душевна подлога била страна великој борби двеју сколастика, не може бити сумње у нашу способност уживљавања у свет страних идеја. Нико то није показао боље од првог нашег философа, Ђорђа Драгишића, који по свршеним студијама постаје професор философије, пише дела о дијалектици Томе Аквинског и систем етике, улази у круг Платонове академије, коју око себе ствара Лорендо Медичи и загрева се за Савонаролу. Ученост и ум Драгишићев ценили су веома савременици.

Драгишић је рођен у Сребрници. После пропасти Босне, 1463, он је као дечак пребегао у Дубровкик и тамо временом ступио у францискански ред. 1470 године францисканци га шиљу у Рим, где долази у додир с кругом који се образовао око чувенога цариграђанскога Грка, кардинала Висариона, поборника сједињења источне и западне цркве и Платонове философије. Тај додир и утицај оставио је несумњива трага на Драгишића. · Из Рима Драгишића шаљу у Паризи Оксфорд, да у Оксфорду изучава сколастичку философију францисканскога типа под руководством наследника Дунса Скота.

Утицај енглеске сколастике био је први утицај енглеске мисли онога времена на нас, која је опет стајала у вези са арапском философијом и Аристотеловим делима, око којих се трудио и Херман Далматинац. Дунс Скотус, творац сколастичког правца који носи његово име, припадао је реду светога Фрање и био професор философије и теологије у Паризу и Оксфорду, крајем тринаестога и почетком четрнаестога века. Он је био првоборац у великом сколастичком дуелу са Томом Аквин-

друатен тата

таи