Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

ским и Албертом Великим, који субили с доминиканцима францисканци под воћством св. Бонавентуре и Дунса Скота о претежни утицај на дух католичке цркве и на правац њене мисли, битци која. би данас била непојмљива у крилу цркве, али која је, баш због своје жестине, била признак обиља животне снаге католичке цркве у веку који је видео њена највећа имена: Дантеа, св. Фрању и Тому Аквинског. |

По повратку из Енглеске ми видимо Драгишића најпре као наставника у Урбину, па затим у Фиренци, у кругу који се образовао око Лоренца. Медичиа и пријатељевао са Савонаролом. Сматран је био за једног од најученијих људи својега доба. Као што вели Медичи у писму, којим му ставља у дужност да испита ортодоксију њихова заједничког пријатеља, Пика де Мирандоле, једнога од твораца философске обнове, против оптужаба од јереси: „Ја не признајем ученијег и честитијег човека, нити верујем да би таквог било“.

1497 Драгишића срећемо у Дубровнику као професора философије и теологије. Доцније у Риму он брани чувенога хебраисту Јохана Ројхлина.

Драгишић је био писац низа философских дела из области дијалектике и етике, на латинском, која показују укрштање сколастике с духом обнове. Она су била први плодови духовних струјања између Енглеске и наше земље и наш удео у општој преоријентацији мисли, којој је са много енергије, знања и смелости и духа пола века доцније служио други наш значајан мислилац, Фрањо Петрић.

Петрић је рођен на острву Цресу, 1529 године, за које нам Алберто Фортис, италијански природњак и путописац 18 века, вели, да му је наш језик био говорни језик. После једног значајног књижевног почетка О срећном граду, писаног у

2