Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

духу идеја онога времена, и многих путовања, ми га налазимо као професора философије најпре у Ферари, па затим у Риму, где је и умро 1596 године. __Петрић је био писац великога броја дела из свију области знања и умења. Његов сјајан ум и многи дарови добили су признања на много страна. На овом месту за нас је Петрић важан јер је то био први наш мислилац који је стекао сигурно место у историји философије, остао незаборављен све до данас, уз пркос „парадоксалности коју му "приписује Бенедето Кроче. Он претставља интересантан предмет изучавања и за наше дане. За наше везе са Енглеском он је значајан јер је то био први наш човек о којем је написано једно дело на енглеском. 1560 Петрић је објавио своје Диалоге о историји у којима, између осталога, говори о историји будућности, на основу сасвим логичне претпоставке о историји као затвореном кругу, чије су фазе утврђене божанским планом о човеку и крај предодређен божанским откривењем. О тој Петрићевој теорији историје објавио је једну студију Т. Мандевил, 1574 године, код књижаре В. М/. Зегез у Лондону. Њен наслов гласи: Тће це Отдег апа Мефћоде ој мгунпо апа геафпо Низгогте5 ассога то (о Фе ргесер!5 ој Егапсезсо Решсто апа Асопћо Тлаепшпо.

Ако енглески писац дела Свештена теорија с земљи, епископ Барнет, није дао прилике својим савременицима да се сете Петрића, пошто не ломиње позајмице од Петрића, са животом и идејама Петрићевим Енглеска је ипак имала прилике да се упозна нешто доцније из Путовања по Далмацији, Алберта Фортиса. Ово дело, које су, као што ћемо доцније видети, омогућили Енглези, објављено је на енглеском 1778 године. У њему се налази један одељак посвећен Петрићу у којем нам овај чувени Италијан опширно говори о Петрићу са пуно хвале и признања: „То је било чудо од