Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

учености у оно време, и био би светла звезда 06новљене философије, да је нешто касније дошао на свет, или да се могао слободније изразити, бавећи се науком у местима мање спутаним него што су били Ферара и Рим .

Име де Доминиса, архиепископа сплитског, једно је од првих наших имена која су остала у сећању Енглеза. Њега помиње Њутон као чувену личност у својој Оптици, у вези са открићима која је де Доминис учинио у области дугиних боја и која је објавио у свом делу Пе тадиз у1508 ас Гисл5, штампаном у Венецији 1611 године. Пре него што га је црквена политика и распра повукла у свој коловрат, де Доминис је био човек од науке, бавио се научним експериментима. Зарад њих је он на надбискупском двору у Сплиту подигао још један спрат, да тамо врши експерименте. Кад је чувени енглески египтолог, Сер Гарднер Вилкинсом, путовао Далмацијом, приповеда да су путницима показивали прозор с којег је де Доминис открио теорију дугиних боја посматрајући прелом светлости у капима воде.

Де Доминисова веза са Енглеском, међутим била је и другог карактера. Кад је услед распре између Трогира и Сплита напустио Сплит и отишао у Венецију, и тамо стао на страну Венеције у спору између папе и тога града око светске власти папине, сукоб у који је дошао с Римом није никако могао остати локализован у веку жестоких верских распра и партизанства. Де Доминис је био крупно име онога доба и његов став није могао остати без ширег одјека, нарочито кад је инквизиција осудила његов спис о поменутом спору. Након тога њега позива Бедел, капелан британског амбасадора у Венецији, сер Хенри Волтона, да с њим пође у Енглеску, што де Доминис прима. У Хајделбергу ми га видимо где објављује један проглас