Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

у којем као разлог бекству наводи прогањања од „стране Рима и жељу да на свет изда једно дело на којем одавно ради и жели да убрза упућивање

Рима на прави пут. У манифесту вели да он бежи.

од Рима, али не и од католичке цркве. Нешто доцније, по доласку у Лондон, он објављује то дело на енглеском.

Ебегов спор с Римом и његов проглас били су му већ утрли пут. Он стиже у Енглеску 1 јануара 1616 у пратњи нећака британског амбасадора у Венецији и бива приман са свима почастима и пажњом. Отседа у двору архиепископа кентербериског и тамо остаје две године. Краљ Џеме [1 прима га врло лепо. Указује му велику пажњу. Амбасадори Венеције и Шпаније, који имају специјалан задатак да извештавају о његову кретању, бележе почасти које му се указују у Енглеској.

У Лондону је добио италијанску цркву, Мерсерс Чапел, у којој је држао проповеди. Једну од њих он објављује на енглеском 1617 године. Ускоро затим он издаје на свет своје главно дело на латинском Ре герибиса сћтаопапа Ппбл Х, које привлачи велику пажњу, и још веће благовољење Џемса 1, тога чувеног владара и теолога, великог љубитеља теолошких диспута, који га именије деканом капеле краљевског замка у Виндзору.

Док ово главно његово дело није преведено на енглески, његово издање Сарпијеве Историје тридентинског сабора, издање око којег је било много спора и много оптужаба против де Доминиса, било је преведено на енглески.

Из мотива који одају, по свему судећи, врло сложену природу де Доминисову не мање од интригантске вештине шпанског амбасадора на двору Џемса [, де Доминис је напустио Енглеску 1622 године. У Брислу је покушао објаснити разлоге свога повратка у једном манифесту, који је био затим преведен на енглески. Ако се његова увера-

"о "Ру Р