Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

вања у лојалност према Риму и католицизму била довољна за Гргура ХУМ, нису била довољна за његова наследника. По смрти Гргура ХМ, де Доминиса затварају у тамницу, где је нашао и смрт, 1625 године. Инквизиција га је огласила јеретиком и после смрти спалила његове земне остатке и његове списе.

Са временом Џемса | везан је и боравак једног другог Далматинца, Хваранина Јакова Бјундевића — (Спасото Волф! — којега је из Венеције са собом повео у Енглеску сер Хенри Волтон _ посланик Џемса 1 у Венецији. По доласку у Лондон Бјундевић је ступио у дворску службу, постао дворски коморник и после једне успеле дипломатске мисије код војводе од Савоје добио племићку титулу.

У Енглеској стекао је и известан књижевни глас. Два његова романа, чији се оригинали могу видети у нашој Народној библиотеци, била су преведена на енглески. Кад су у Енглеској избили граБански ратови Бјундевић напушта Енглеску и одлази у Швајцарску, где се посвећује писању историје енглеских грађанских ратова. Тај његов рад преведен је био на енглески и објављен у Лондо1643 године у два тома. Значајан је за нас што је то први рад једнога нашега човека посвећен Енглеској који је и преведен на енглески.

Три наша човека доживели су да буду чланови Краљевског друштва у Лондону: Ђорђе Армен Баљиви, професор медецине; математичар Сима Страјнић и философ Руђер Бошковић.

Баљиви је рођен у Дубровнику 6 септембра 1668 године. Кад су му, још док је дете био, помрли родитељи, једна побожна жена узме и њега и његова брата и да језуитима у школу. По препоруци дубровачких језуита њега узима један италијански лекар из Леча у Италији, по имену Петар