Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

континента и енглеских острва био је још више проширен Лајбницовим оптужбама против Њутонова система, за који је тврдио да не оставља никаква места за Бога. '

Бошковић је много допринео ширењу интересовања за идеје Њутонове философије међу нама. Под Бошковићевим утицајем његов млађи савременик, Бенедикт Стај, латио се великог посла да у једном великом латинском спеву(РЕПозортае тесеппотта шфтх. Кота 1755—1792) изложи Њутонов систем. Томе песничком излагању Бошковић је додао своје коментаре. Стајев рад један је од најобимнијих коментара које је Њутонова философија добила у Европи и спада међу најзначајнија песничко-философска дела које је дао наш дух. Он заслужује, напоредо са његовим спевом о Декартовој философији, да Оде најзад извучен из заборава.

При излагању Њутонова система Стај није допуштао да га повуче сила ума његовога духовнога ментора, с којим је у Риму проводио многеподневе у ученим разговорима, већ је у много прилика стајао отворено на страну Њутонову против Бошковића, што је Бошковића потстакло на врло занимљиве коментаре, који садрже драгоцен материјал за проучавање Бошковићеве философије. Стају нису били непознати и други енглески философи. На једнога од њих, Џона Лока, он се наслања при обради извесних проблема теорије сазнања. Помоћу Лока он се ослобађа Декарта: његове теорије о урођеним идејама и његове идеје времена

и простора, где је опет много ближи Њутону него Бошковићу.