Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

ним умовањем дошао до једног јединственог закона сила у природи, на основу којег је објаснио састав материје, законе механике, општа својства.

материје и главне особине тела. (О томе нам сам

Бошковић вели следеће: „Моја теорија узајамних сила, до које сам дошао врло рано студирајући друге добро познате:

принципе, претставља систем који лежи на среди-

ни између Лајбницова и Њутонова система; она има много штошта заједничко и с једним и с другим системом, а разликује се врло много и од једног и од другог. Она заступа просте непросторне основне елементе на којима се заснива Лајбницова теорија; исто тако и теорију узајамних сила, која се мења према удаљености тачака, која је специфична Њутону. Поред тога она расправља не саме о силама којима се служи Њутон, које принуђавају тачке да се приближују, и које се зову привлачним, већ и о силама које проузрокују одбој, и које се обично називају одбојним. Поред тога ја сам своју теорију претставио на такав начин да, тамо, где престаје -привлачна сила, с променом удаљености, почиње одбојна снага, о чему говори Њутон у својој Оптици“.

Бошковић је био први међу Југословенима који је учествовао у продубљењу проблема које је свету завештала енглеска мисао. Он је то чинио у време кад је Европа у спору између Њутона и Лајбница око проналаска инфинитезималнога рачуна била далеко од тога да призна Њутона и Њутонове идеје природе, и због става који је према њима заузео један тако велики и утицајан мислилац као што је био Лајбниц. Овај спор између