Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

"ник. Лекарска вештина важнија је од лекарског знања. |

Између осталих, дописивао се с Волтером Харисоном и Виљемом Колом (Соје) из Лондона. Његово главно дело, Пе ргах! тедса, превео је на енглески доктор Џерард Ботанико, којег спомиње у писму Маљабекију. |

Од свих наших додира са Енглеском онај преко Руђера Бошковића свакако да је био најзначајнији. Ту се не ради о случајном додиру или о утицају у обичном смислу, већ о нашем уделу у разради проблема филосомије природе и о сарадњи једног нашег великог ума у врсти научног рада која је нарочито занимала енглеску науку у оно доба. Због природе проблема којима се бавио Бошковићев научни рад привукао је пажњу Енглеза и пре његове посете Енглеској (1760) и његова избора за члана Краљевског друштва. Његова научна сарадња с њима трајала је читаву деценију, све до планова о астрономској експедицији у Калифорнију, у којој су Енглези позвали Бошковића да узме учешћа. Премда се свет Бошковићеве мисли креће у оквиру научних проблема његова времена, и његова истраживања имају као полазне тачке извесне основне хипотезе, мање више опште примљене у оно време, као што је идеја континуитета и аксиома о непробојности, Бошковић је изнад свега самосталан мислилац.

У његовој философији природе налазе се најзначајније тачке система природе Лајбница и Њутона: Лајбницове монаде и Њутонове привлачне и 'одбојне силе. Помоћу њих је Бошковић самостал-

ф