Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

Интересовање Енглеза за наш духовни живот скоријег је датума. Оно није било ни уједначено ни свестрано, али је за извесне појаве било веће чак него што би се могло очекивати. Постоје области у којима су Енглези, премда толико удаљени од нас, отишли даље од осталих народа. Таква је била пажња са којом су пратили и проучавали наш народ, нарочито у деветнаестом веку. Ми, стога, можемо говорити с разлогом о уделу који су извесни Енглези имали у ширењу знања о нашој земљи.

Једна од области, која их је одавна и трајно занимала јесте наша народна поезија. Енглези су на посредан начин допринели буђењу интереса за њу. Као што је познато европско интересовање за народну поезију потстакли су Енглези, објављивањем Макферсонова Осиана половином 18 века. Од тога времена-почели су и сами гразничаво рити по старини, тражећи скривено народно благо, чије откриће претставља прву фазу романтизма.

Први преводи наших народних песама и први знаци о њихову постојању дошли су у Европу преко Италије, ускоро после појаве Осиана. Ови су настали захваљујући потстицају који је италијански природњак и путописац осамнаестог века, Алберто Фортис, добио од својих учених енглеских пријатеља и мецена, који су делом заједно с њим вршили археолошка испитивања по Далмацији, а делом финансирали његов рад. О свему томе нам сам Алберто Фортис пружа најбоља обавештења Посвећујући графу од Бјута своја веома занимљи-