Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

ва и сваке пажње достојна Путовања по Далмацији, Алберто Фортис вели: „Ви сте у самој ствари имали највећег удела у самом делу. Јер је оно почело под Вашом заштитом. Ваша учена радозналост и широка рука су ме први охрабрили да пређем на другу обалу Јадрана“.

· Два своја путовања по Далмацији Фортис је предузео с другим својим меценом, ученим епископом Лондондерским. Изгледа да је епископ управо _и био непосредан повод за ова научна путовања. (О томе нам вели Фортис следеће:

„Вашем генију имам захвалити за прво путовање. Доцније су ме нарочито прилике навеле да опет путујем у Далмацију. Том сам приликом опет обишао места које сам раније разгледао у друштву с Вама“. Фортис је с епископом Лондондерским заједно прошао слив реке Цетине и том су приликом били гости војводе Вукотића: „Тај честити Морлак, вели Фортис, није знао ни речи италијански, али се добро разумео у гостопримству“.

И трећи мецена Фортисов био је исто тако учен човек, који се озбиљно бавио археологијом. То је био Џон Стренџ, британски посланик у Бечу и члан Краљевског друштва у Лондону. На основу Фортисових истраживања Стренџ је објавио у енглеском часопису Агсћеофодла два чланка, после равно стотину година од појаве првих редака о нама у једној британској периодичној пуоликацији. Да та сарадња није била искључиво меценатска, у духу и традицији онога времена, већ много тешња, може се видети по томе што је путовање на Црес и Озеро Фортис предузео 1770 у друштву Џона Сајмондса, професора историје у Кембриџу, којем обећава у поговору Проматрањима о острвима Цресу и Озеру да ће му у другом свом делу дати још који превод наших песама. То своје обећање Фортис је одржао. Док је у Проматрањима