Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

Од свих открића Енглеске која смо ми учи"нили, откриће Божидара Кнежевића спада у најинтересантније. Као паланачки професор предратне Србије осамдесетих и деведесетих година, век је свој провео професорујући по далеким и заба-

ченим паланкама и преживљујући Београд. Он јем““

живео под притиском тешких политичких и материјалних прилика што су владале земљом деведесетих година, а био је прави витез мисли. Никад не крочивши ногом ни до Земуна, али вођен неким својим урођеним чулом он је открио један свет енглеске мисли који није изгубио од своје снаге н' данас. Каквим је путевима то. Кнежевић, живећи у „српском Сибиру“, долазио до дела и људи који су дали печат своме времену, то ће остати тајна. Нема сачуваних трагова његове библиотеке. Његова преписка, ако је шта и садржавала у вези с његовим духовним развојем, није позната. Како је живео, тако је и отишао, оставивши за собом само своја дела да га по њима судимо.

Кнежевић је дошао у додир са енглеском мишљу врло рано, још као студент, захваљујући потстицају једнога од својих професора. Тај први потстицај за младића, који је и као зрео човек сачувао несаломљиву енергију и истрајност у раду, био је пресудан за духовни развој Кнежевићев. Кнежевић је до краја остао веран људима и мислима које су условиле његов развој и у своме карактеру не мање него у својим мислима сачувао извесну унутрашњу доследност и прецизност које смо навикли да везујемо за англо-саксонски свет.