Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

Повучен у себе и занесен својим мислима Кнежевић је врло мало давао могућности свету око себе да наслути ону напрегнутост мисли која се осећа са сваке странице његових Принципа историје и која је преко његових Мисли постала на известан начин, саставни део наше расне дисциплине. "Кнежевић је најбољи одговор на тврђење, да је човек производ прилика. По свима освештаним добрим правилима, касаба и све оно у њој што спутава и срозава живот, требало би да је прогутала Кнежевића, као што је гутала многе друге. Кнежевића је она, напротив, држала вечито будна. Он даје утисак сталнога бдења над самим. собом, стална старања да се обезбеди и подвуче независност духа, коју је херојски и пионерски деветнаести век енглеске мисли којим се он напајао, сматрао својим највећим достојанством.

Нашу земљу Кнежевић је задужио много. Својим преводима Карлајла, Бакла, Маколеја он је омогућио нашој средини да дође у додир са светом који живи изнад граница такозване практичне мудрости и упута у добар живот, који су код нас имали несумњива утицаја на све наше људе који су ишли за изграђивањем себе самих и тражили средства за самодисциплину карактера и ума, које смо навикли сматрати нераздвојним од енглескога духа. Уводећи нас у њихов свет Кнежевић нам је дао да сагледамо изблиза опруге енглеске мисли које су дале печат духу Енглеске у деветнаестом веку. Као средина и као струје они заслужују да се на њима задржимо мало више како бисмо боље могли оценити оно што налазимо код Кнежевића.

С лордом Маколејем Кнежевић нам је донео дух типично викторијанске Енглеске: позитивне, сигурне у себе, добронамерне према човеку, која је била задахнута практичним духом, газила по земљи, желела уклањање социјалне неправде, али из једног утилитаристичког морала, у којем је здрав разум био врховни закон за све ствари. То је једна