Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

Енглеска са сигурним тлом под собом у духовном смислу, утврђених моралних назора и потпуно одређених моралних идеала, који је чине утолико сигурнијим судијом у оквиру тих самих идеала. Лорд Маколеј је дух времена које је доживело највећи процват, свесног своје важности, које се ревносно бори за своје вредности и суревњиво чува услове који су осигурали његову снагу. То је дух овога света који је захтевао поштовање услова који су га условили и у свима стварима тражио меру, нарочито у религији, која је од реформације до данас остала пробни камен свију осталих вредности у Енглеској. Писац велике даровитости као историчар; премда није продубио смисао догађаја у правцу у којем је покушао Бакл и за којим је ишао Кнежевић. Али није оставио ништа да се пожели у живописивбности, лепоти боја и чаробњачком смислу за дозивања прошлих времена у живот. Ако није видео ствари с друге стране, и није наслућивао свет који мучи Карлајла и социјалне реформаторе, Маколеј је тамо где је уистину био — био више свој него ма који други енглески писац из времена краљице Викторије.

Карлај је био писац зарад којег је Кнежевић научио енглески. Његов превод Карлајлових Хероја за њега је био више него превод. Онај уистину херојски став, култ јаког човека, идеја примања живота уз пркос свему, бескомпромисног и неустрашљивог залагања за истину против свију предрасуда, прокламовање моралног прогреса изнад сваког другог, били су по души Божидару Кнежевићу и одговарали интимном осећању човека који је у самом себи једино могао наћи накнаде за оно што му свет није могао пружити. Карлајл и јесте мислилац да инспирише младића у доба интелектуалног формирања. То је био човек који се мучио стварима и мучио се човеком. У доба огромних преокрета, и друштвених и научних, који су преносили тежиште с човечанства на свет, а са човека на дру-