Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

__ вом енергијом и у борби са силама природе остварена је једино у Европи захваљујући природним условима који су човека упућивали да у себи гаји оне квалитете који су условљавали напредак. По Баклу, док је сва природа ван Европе тежила увећати власт уобразиље и ослабити разум, у Европи је природа тежила да ограничи уобразиљу и подржи разум, што је повећало човекову веру у солствену снагу, потстакло његово прегалаштво, радозналост и одважност који су условили научни дух, од којег зависи сав будући прогрес. Разлика у ставу према природи и човеку условила је разлику ' цивилизацији. За Бакла је теза: да је ван Европе била тежња да се човек потчини природи, а у Европи да човек себи потчини природу — основни факт историје. Прогрес историје условљен је све већим утицајем духовних закона, и све мањим утицајима природних закона. Мерило цивилизације је победа духа над спољним снагама.

Што се тиче људских снага које одлучују прогрес, Бакл сматра да су морални мотиви вршили врло мали утицај, јер су морални појмови остади неизмењени од старина, па према томе не би могли бити узрок променама. Стваран покретач није ни етика ни религија, већ људски интелект, пораст знања. Сваки значајан прилог знању увећава утицај интелекта на људске радње. Прогрес цивилизованог друштва зависи од три ствари: количине знања; врсте предмета на које се оно обраћа, и размере распрострањености знања.

Последице моралних поступака су пролазне, биле добре или рђаве. Трајног су дејства само открића великих људи која нас никад не остављају. Њима дугујемо за све што имамо: Открића, не само велики људи, јер њих условљује доба у којем живе.

Тако изгледају општи оквири идеја и људи који су дејствовали на интелектуално формирање Кнежевићево... Њима морамо додати Херберта Спенсера, да би слика била потпуна. Оно што је