Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

јаве прве књиге своје Историје цивилизације у Енглеској извојевао место величином задатка ко-

је је решавао и бројем нових идеја помоћу којих.

је покушавао решавати историске проблеме.

Бакл схвата историски развитак и цивилизацију као нешто што је условљено природним условима, с једне, и човековом борбом против природних услова, с друге стране. Прогрес он види у сужавању зависности човекове од сила природе. Он сматра нагомилавање богатства условом цивилизације:тдело Адама Смита, Богаство народа, најзначајнијим делом које је икад написано за утврђивање начела о држави.

Баклова основна мисао јесте мисао о универзалности реда, метода и закона, који условљавају могућност предвиђања, правилност и једнообразност појава, искључујући сваку произвољност у догађајима и свако мешање споља које би могло изменити правилност и једнообразност догађаја. ЈБудске и друштвене радње управљају се по сталним законима. Бакл није признавао слободну вољу као историски чинилац и заступао је чисто механичко гледиште у погледу могућности претсказања резултата на основу познавања мотива и закона. За њега је социјални закон да су моралне радње условљене не вољом људском већ условима који су им претходили, да су радње људске само део једног великог плана универзалног реда и да постоји тесна веза између њих и природних закона. Бакл је сматрао првобитне разлике раса сасвим хипотетичним, јер је држао да су разлике које се приписују расама условљене климом, храном и земљиштем. За судбину старих цивилизација сматра плодност земљишта главним утицајем. По развој европске цивилизације држи да је клима била од пресудног дејства. Он учи да је једини стваран прогрес онај који је остварен човековом енергијом, која је неограничена, насупрот природи, која је ограничена и стационарна. Таква цивилизација створена човеко-

Милтон и ТБегош 7

==