Мисли о бадњаку и Божићу : намењено Србима и Српкињама православне вере

и

Ораси и лешњици све лете по соби. Жито се просипље. Срећан отац и мати просипајући сламу поју Богу: „Рождество твоје Христе Боже наш“ и „Дјева днес.“ Соба се кади са светим мирисом тамјана и измирне, а на божићњем кићеном колачу са свима знамењима Србинова занимања... приказује се Богу жртва у горећој воштаници.

Честита и свесна Српкиња сто је закрилила белим и чистим столњаком, а како даи не, кад се

чека велики гост... празник над празницима: Рођење спаситеља света... Препорођај васцелога човечанства !

На таком столу је и вечера, по лепоме српскоме адету. Ту су румене јабуке, суве шљиве и мед. Дечица скачу по слами. Најстарије Српче је квочка и квоца, а други Српчићи и Српкињице су пилићи. Ах Боже велики да велике среће, велике и неописане радости! Та ко се тога не сећа из свога детињства из доба невиности» Родитељи се топе од милине и радости, гледајући своје анђелчиће у задовољству, па се и они вијну с мислима у далеку прошлост и виде слику из свога детињства, кад се и за њих шапутало из божићњега сутона ... „такових је царство небесно“!

Време је вечери. Вечерало се. Свете православне црквене песме разлежу се! Дошло је време, да се одмори ...и да се сутра зором оде на свето богослужење јутрење. У кући свети мир овладао. Само пред иконом мајке божје трепти кандилце! То трептеће кандилце, у немој тишини претвара се у родитеља: дубоких мисли човекових!

“