Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

21

Јер биће дана, ал’ неће cpehe, И биће људи, ал’ Срба неће. И наш Змај, у својим последњим часовима, гледајући жалосно, потиштено стање Српства, морао је с болом у души отићи на онај свет. И његов друг од малена, писац ових редака, као да ће с истим болом отићи на други свет. Али тешимо се да ће се Српство, које је од Косова, за пет и више стотина година, претурило толике невоље, ипак винути до неке чистине, а кад то време дође, онда he Српство још у већој мери знати уважити своје великане, уважити поезију свога великог песника Змаја Јована Јовановића«. »Данас се читаво Српство завило у црно за својим великим песником. Умро је у скромној Каменици. Данас више нема да му поглед из Каменице лута на оне брегове фрушкогорске, где је био убави виноград његова оца и где је он провео детињство. Не лута му више поглед онамо, преко Дунава, на Сајилово, где је са својим друговима провео младост. Читаво Српство тужи за Змајем, али оном мора бити најтужније, коме излазе пред очи слике Змајева детињства и младости«. »Српство ће подизати Змају споменике, предвиђа Полит, али онај споменик који су му однели другови на онај свет, био је нежнији и срдачнији него сви споменици који ће му се дизати«. Најзад, да наведемо још и ове значајне речи, које се налазе при крају Политова некролога: »Ако смо у животу и имали размирица, ипак другу од малена мора канути суза пријатељства, суза срдачне успомене на дуги век који заједно проживесмо«. Цитирали смо намерно читаве пасусе из Политова некролога, да бисмо показали колико је Полит искрено волео и ценио Змаја, прелазећи преко Змајева држања при крају његова живота. Али, ако се Полит и овом приликом показао отмен, племенит и великодушан, његови политички противници понели су се нелојално не само према њему лично, него и према. мртвоме Змају, искоришћујући његово име у своје ситне партијске сврхе. То је Полита револтирало у тој мери, да је написао чланак 31 ) у Бранику, осуђујући овакав начин агитације. Додуше, чланак није изишао под Политовим потписом него под шифром, али судећи и по стилу, и по тону расправљања, чланак потиче сасвим сигурно из Политова пера. У том чланку вели се, поред осталог, и ово; »Сахранисмо Змаја. Била је то велика манифестација, величанствени израз поштовања, љубави и пијетета према великом српском песнику. . . Владала је при тужном спроводу хармонија туге и жалости. Нико није могао помишљати да ће моћи и смети бити помућена та хармонија гласом који не доли-

31) Змај и радикалска реклама, Браник 13 јуна 1904.