Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

22

кује тужној светковини. Па ипак се и оно догодило, чему се нико није могао надати«. Догодило се са пе сн ик о м Змајем исто оно што се догодило и са политичарем Милетићем. »При тужној светковини избила је на површину радикалска реклама«. Међутим, »то се није см ‘е л о догодити«, јер Змај није био само »члан једне странке«. »Је ли било слободно над отвореним гробом великог српског песника правити рекламу за радикалну странку? Змај Јован Јовановић био је великан ч и т а в о г српског народа. Њега градити радикалом, то је грех против дужног пијетета према великом српском песнику«. Осврнули смо се на овај заиста немио случај само зато да бисмо указали на менталитет извесних Политових противника, који не само да су играли неку улогу у политичком животу онога времена, него су имали и извесног утицаја на ток и развој целокупног нашег јавног живота онога доба, па донекле и на ток и развој наше књижевности. Жалосно је, али је истина, да је о в а к о изгледало н а л и ч ј е политичке и културне борбе српскога народа за свој национални опстанак у некадашњој Угарској. Заиста, требало је имати много моралне чврстине, племенитости карактера, величине духа и отменостп држања, да би се остало на пристојној висини, изнад ситних свакодневица и жалосне стварности. Политу се мора са пунпм поштовањем признати да је умео да се уздигне изнад свега тога, да остане чист и неокаљан, и да из свих тих полемика изиђе ведра чела, светла образа и постојане вере да he српски народ пребродити све те моралне кризе и међусобице, и поћи у сусрет бољим данима и лепшој будућности. Са Лазом Костићем био је Полит и лични пријатељ и, једно време, политички једномишљеник. Али за чудо, о Лази Костићу писао је Полит веома ретко, свега у два маха. Први пут, када је изишла Костићева књига о Змају, други пут када је Костић умро. Приказ Костићеве књиге 32 ) сасвим је кратак и у многоме погрешан. Наиме, Полит је преценио вредност и значај Костићеве књиге, као што је уопште прецењивао Лазу Костнћа као књижевника, па и као политичара и човека. »Књига Лазе Костића у сваком погледу је знаменита«, вели Полит. »Са том својом књигом је Лаза Костић унео у српску књижевност дело, које по својој вредности надмашава све, што је досад писано у тој струци«. У ствари, нити је та књига знаменита, нити она надмашава све до тада створено у српској књижевној критици. У најбољем случају, књига Костићева је живо и темпераментно писана, местимично и духовито и занимљиво, али у самој ствари, она је више памфлет него критика,

32) О ЗмаЈу Јовану Јовановпћу (поводом кљиге Л. Костића). Браник, 22 априла 1903.