Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

23

више персифлажа него суд. Поготову, када се зна да је она. потекла из освете, вредност јој је још мања. Међутим, Полит није тако мислио. »Познато је вели он мало даље да је Лаза Костић био један од присних млађих пријатеља Змајевих. Но и они старији присни пријатељи и вршњаци Змајеви, којих још врло мало има у животу, морају се поклонити тој књизи Лазе Костића. Има ту жестоке критике, али има и пр ав е апотеозе Змајеве поезије«. Да има »жестоке критике«, то стоји, али да има »праве апотеозе«, то тешко да he бити тачно. Јер, Костић је заиста само зато понешто похвалио код Змаја, да би изгледао објективан и да би, као такав, имао више права да критикује. То је осетио и сам Змај,када је, у своме одговору Костићу, рекао да га он само зато на неким местима »прекомерно издиже«, да га »може одатле дубље бацити«. И то је, jr основи, тачно. Обично када неки књижевни критичар хоће једнога писца пошто-пото да упропасти, он ишчепрка по неку његову добру страну, да би одмах затим, поређујући ту врлину са многобројним манама и недостацима, утврдио да су мане и недостаци у тој мери претежније да бацају потпуно у засенак добре стране дотичног писца. Тако је учинио и Лаза Костић: он је.лонешто похвалио, да би остало могао још јаче да изгрди и одлучније да негира. Намеће се питање: како је могао Полит, који је као што смо напред утврдили искрено ценио и волео Змаја, повољно да оцени Костићеву књигу која, у ствари, није ништа друго до памфлет против Змаја? На ово питање може се одговорити на два начина. Први начин, вероватнији и разумљивији, састоји се у томе, што је и сам Полит био члан књижевног одељења Матице Српске и сарадник Летописа, а група интелектуалаца око тадање Матице гајила је нарочити култ према Лази Костићу и хвалила, без много критицизма, скоро све што Лаза Костић напише. Друго тумачење лежало би у томе, што је Змај био у групи око 3а ст ав е, која је Лазу Костића нападала исто тако безобзирно као и самога Полита. Ово друго тумачење изгледа мало вероватно из два разлога: прво, П о л и т никада није био партизан; друго, ни Лаза Костић није припадао групи око Бр ани к а (после распада Српске народне странке Костић није пришао ни либералима, ни радикалима, него је испрва био клерикал, присталица вршачког владике Змејановића, а затим је постао владиновац). Дакле, биће да Полит није зато повољно оценио Костићеву књигу да би се осветио Змају или да би му учинио на жао, него зато што је и сам припадао кругу око тадање Матице, који је, као што је речено, гајио читав култ према Лази Костићу. Политов некролог о Костићу изишао је прво у Бр ан и-