Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

27

првој двојиди није признао више него што заслужују. То самозначи да је у сразмери према првој двојици трећега још више подигао; јер, доиста, лик Лазе Костнћа у огледалу Политовог написа изгледа горостасно велик, знатно већи него лик Змајев, а кудикамо већи него лик Бранка Радичевића. Према. томе, лик Лазе Костића у Политовој репродукцији најмање одговара стварности, док су ликови Змаја и Бранка премда. такође посматрани кроз увеличавајуће стакло Политова одушевљења и Политових симпатија ипак ближи стварности и природној величини њихових личности. Понајтачнији и пона}објективнији изгледа нам Политов суд о Змају, нарочито с обзиром на ону замерку да није имао довољно стрпљења, о чему је било опширнијег говора када је била реч о Змају. И у Политову мишљењу о Бранку има истине, јер је Полит заиста сасвим тачно увиђао да је Бранко умро пре него што је дао пуну меру свога песничког талента, пре но што се потпуно развио, пре но што је достигао врхунац своје стваралачке снаге,. која је била способна да креира и веће, и зрелије, и значајније продукте. Међутим, док у судовима Политовим о Бранку и Змају има, бар у главним линијама, тачних опсервација,. оштроумних запажања, добрих анализа, интересантних коментара и стварних налаза, чак и проницљивих закључака који се ако не у целини, а оно бар у појединостима могу примити,. дотле у Политову мишљењу о Лази Костићу има врло мало тачних констатација. У том напису, изгледа, Политов вазда оштар и будан критички дух отказао је послушност, а заменно га }е онај сентиментални, меланхолични, карла}ловски култ херо}а младога Полита, који у песницима види виша бића, које }е провиђење надахнуло божанским откровењем. То се да разумети ако се има у виду да је Лаза Костић Политов мл ађ и. друг, кога је Полит преживео, и осетивши се усамљен, он }ед ин и из своје генерације и не само из св ој е генерације него и из оне која је дошла иза његове, пустио је срцу на вољу и завапио је из свег гласа. Треба узети у обзир ову околност, треба разумети психологију старости, када човјечју свест поново обузму младићски идеали, па ће се тек онда моћи потанко објаснити к а к о је Полит м о г а о толико да преувелича лик Лазе Костића и зашто га је његова смрт толикопотресла, када му Костић ни}е био ни пријатељ из детињства, ни школски друг, ни ближи сарадник на }едном послу, него само и то релативно кратко време политички }едномишљеник. Једно је сигурно. Полит је волео песнике и уживао у поезији. И сам помало песник по осећајима, иако никада није писао стихове, Полит је имао једно урођено, интимно и присно разумевање психологије лирског стварања, искрену симпатију за људе који дубље осећају, који мисле; при том, ретко начи-