Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

Поред свог оригиналног књижевног рада на драми, приповеци и путопису, Полит је писао и о појединим нашим књижевнидима и научницима. То нису никакве студије, никакви портрети, чак ни скице о појединим нашим истакнутим личностима, које су радиле на књижевном и научном пољу. То су све само, мање или више, пригодни чланци, написани поводом каквог јубилеја (двадесетпетогодишњице књижевног рада, педесетогодишњице) или некролози, или аутобиографске успомене у којима Полит износи своја сећања на часове проведене у друштву дотичних личности. Иако писани без неког нарочитог плана и система, више узгред и летимично, прошарани овдеонде анегдотама, приватним разговорима, начелним дискусијама, личним исповестима, освртима на разне догађаје, ипак сви ови написи имају и данас своју вредност. Пре свега, они служе бољем познавању самога Полита; затим, они служе, у исто време, и бољем и свестранијем познавању дотичних личности; најзад, они представљају и грађу за историју наше новије књижевности и за културну историју нашега народа, грађу која he добро доћи ономе који буде проучавао наш XIX век, а нарочито ономе који буде писао специјалну историју Војводине. Полит се упознао са Бранком Радичевићем у Бечу, после буне. Наиме, Полит се тада у Бечу спремао да положи за годину дана и V и VI разред гимназије. Политов прецептор био је Светозар Милетић. Бранко и Ђура Даничић били су другови Милетићеви, и тако је Полит и њих упознао, премда је био много млађи од њих. Као што је познато из Бранкове биографије, Бранко се прво уписао на права, па је тек доцније прешао на медицину. Када га је Полит упознао, он је већ био медицинар. »Ја сам Бранка Радичевића први пут видео прича Полит у својим успоменама 1 ) у буни, у Земуну. Тада су га већ показивали као неку знамениту личност. Пред буну, 1847, изишла је прва свеска Бранкових песама. Утисак је био неизмеран. Било је то нешто н о в о. Донде је било уметничке српске поезије, а било је српских народних песама. Али да уметничка поезија уме тако да погоди тип народни, као што га погодише Бранкове песме тога донде није било. Омладина је била одушевљена за Бранка. И сама околност, што је Бранко своје пе-

!) Д-р Мих. Полит-Десанчић, Покојниди, књ. I. (38 —40).