Мишићни умор и термогенетска моћ

МИШИЋНИ УМОР И ТЕРМОГЕНЕТСКА МОЋ ОД ИВАНА ЂАЈЕ.

(Праказано на скупу Акадсмаје природних наука од 24.-11.-1980.

Увод.

О утицају мишићнога умора на термогенетску моћ организма који се бори против хладноће, т. ј. на врхунски метаболизам, није ништа познато осим опажања да човеку теже пада хладноћа кад јој се придружи умор. Али осим тога што. се из таквих опажања не може закључити ништа поузданога,, мања отпорност према хладноћи може имати и други узрок него што је смањена термогенетска моћ: она би могла почивати и на повећаноме губљењу топлоте.

У овоме раду изнећу резултате добивене изучавајући.

утицај мишићног умора на врхунски метаболизам белога пацова.

Огледна техника.

Одређивање врхунског метаболизма вршено је на начин који сам у више махова описао. Животиња је стављена у апарат за мерење гасовитих размена, чија је температура нешто: изнад 0", најпре без претходн г тренутног купања у леденој вод“, затим окупана. На тај начин се налази највећа вредност његових гасовитих размена. При томе треба пратити промене телесне температуре, јер дубља хипотермија смањује вредност размена те се у томе случају не добива максимална термогенеза, која се развија онда када под утицајем хладноће хипотермија почиње тек да се јавља па док не премаши неколико. степена.

Мишићни умор је добивен присилним кретањем животиње у „бубњу“, како се то обично чини у физиолошким