Млади борац

ПРВА БOРБА I БРИГАДЕ

Бледи,сребрнасти зраци месецаЈПОмешани са првим крвавим јутарњим зрацима 'сунца,обасјаваху село К.прилепљено на обронку планине Соколовице.Побожну тишину на прелому дана и ноћи реметио је само пој петлова. Бледа месечева светлост се топила у крвавим,суровим и оштрим зрацима сунца, "Устај!"-командује дежурни,Поспало,тихо,јошзод утиском сна, буде се другови и спремају се # "Другови,у селу воде нема,умиваћемо' се на првом потоку"-објашњава дежурни,а другови су се већ спремили. Постројене бригадирце на сеоскбј улици,расањивала је јутарња свежина,светлост новог дана и неизвесности које he тај дан донети, Оштро су падале команде,а бригадирци пуни полета,снаге и воље,радили су као од шале, - ' ' "За четвртим батаљоном у колону простих редова"-командује се... Споро,отеже' се колона и гамиже остављајући напуштено село својих домородаца,Нема уобичајених поздрава:нема деце,нема омладине,нема људи,нема нигде живог чељадета да поздрави храбре! партизаненема,јер то је село легло бивших Костиних војвода,крволока и издајника-изелица; нема,јер то је село сада легло Дражиних команданата и офоцира, нема, јер су одатле "војници храбре југословенске војске у отаџбини"-нема, јер их је страх од заслужене' казне натерао да беже у крило CBojicc заштитника и покровитеља-Бугара.Побегли су мислећи да ће спасти своје "скупоцене", главе,купљене фунтама и покпаденим златом;побегли су мислећи да he се спасти,али се варају када мисле да he их мимоићи мач правде, Чело је већ далеко изван села, Ево и омладинци са песмом напуштају село. Опила се песма из младих грла,парала з^ак,одбијала се од страна долине' и давала морал не снаге бригадирцима за подухвате борбе и препреке, Одједном затутњи и заклокота.Штектање митраљеза праштање пушака,ућуташе песме и жагор, Запрашташе метци изнад глава, између и испод ноту. Као под командом легоше борци-брига.Дlгрци,а пуцање не престаде. Пуцају са косе насупрот од нас,Непријатељ. (не знамо ко је) не штеди муницију. Утврдио митраљез и бије без милости.Од мирне и тихе,поспане долине направи се хаос. Фијук метака језиво и застрашујуће пара зрак, а Бригада чека и лежи. Нико не пуца.,,Не види се непријатељ. Непријатељ је самоуверен у своје оружје,бије и пуца нештедимице. Пуцање и песма спојише се у једну језовиту мелодију која је тако мила партизантла, а ко'ја је следила крв н=“пријатељу, У Бригади има нових другова.Не осећају се 'баш пријатно,али ничим не испољавају своју узрујаност и сметеност, Са чела се преноси команда и песма престаје, "По један напред", И полако под ватром и кишом куршума,почело уе пребацивање. Непријатељ je приметио пребацивање и 'бије још јаче,Заклокоташе митраљези,али наређење се мора извршити,Један за другим пребацују се другови,Смишљено,и одмерено ишло се напред. Најзад посели смо положај. Непријатељ и даље пуца. Насумице пуца на косе које мисли да смо посели,, "У стрелце и напред"-пада команда, Полако пробија-јући се кроз шуму и ломећи гране,дошло се до јуришних положаја, На десном крилу I батаљон подвлачи се непријатељу,На центру омладински батаљон очекује 'знак за јуриш.На левом кпилу II батаљон зашао ђе непријатељу с бока.И пала је команда,Заориле се громкоУра-а ,Као лавина рушећи пред собом све гурали су омладинци по ми-

11