Млади борац

рочито крајем 194-5 г,,али сбзиром на квалит-ет тих радних чета нарочиту Еажн*ст овде добија питање какве оу ове радне чете и како оне уошите живе? Што се тиче живота унутар радне чете осећа тк се чедостатак културног и политичког рада. Пре свега радне чете не састају се редовно када би могао' да се спроводи културно-забавни и политички рад где би омладина могла да нађе разоноде и килтурног и просветног псдизања , где би се омладина политички Ичвграђивала и подизала то <ј. упсзнавала са циљевима народно-оелободилачке борбе и циљевима УСАОЈ-а.Отуда и појава да припадници радних чета мало ћш. знају о значаоној улози радних чета у учвршћивању позадине и повезивању са фронтом у народноослободилачкој бсрби.Ови и њима слични недсстатци су углавном уарок да г 'е мн*ге радне чете не осећају у селу,да мало раде иако у сваком селу има толико посла да би оне свакодневно мсгле по нешто да рале. Већина радних чћта су с времена на време понешто радкле али оне ни из далека нису искористиле сву могућност да даду све од себе у борби за народно ослобођење и бољу будућност омладине наше земље. У што бржем отклањању ових недсстатака лежи одговор на питање;како унапредити радне чете,повећати њихову зктивност у раду,како скупити сву омладину у радне чете и крупним ксоацима поћи ка испуњењу своЈих главних задатака. Отклонити ове слабости и недостатке значи спремити се за извршење ,]едног од главних задатака, значи поћи путем да се пружи што већа пом.оћ и подршка ноеој народној демократској власти,народно-ослободилачким одборима,значи отклонити један крупан недоствтак у погледу испуњења овог задатка. . _ Нарочито се мало па.жње посвећуле осталим организацијама УСАОЈ-а коЛкх има у мањам броју. Културно-просветни одбори,хигиленски одбори који замењују санитетске,омладински гомови и пионирске чете нису свуда отваРане а и где постоје мало су активне на свом псљу рада,углавном затс што Им Ј е ма ћо пажње пеклоњенс,што ни ове организацило нису правилнс схжатиле одоле дужности и значај њиховог рада у позадини.Ни издалека ни,је искоришсена сва могућност за стварање омладинских домова коЈи су неопходни за омладину свакога села у којима смладина на разним скуповима и састанцима, приредбама и кгранкама развија међусобно лружељубље,упознале се са цил-евима народно-оелободилачке борбе и активизира се увиђалући потребу за све већим учешћем у народно-ослободилачкој борби. Омладински дом треба да постане главно и ледино збиралиште омладине у селу са сволим нарочитим унутрашњим,у духу нар-осл. бсрбе уређењем.За то постоле све могућности у већини села само их треба искористити. .ј- ињени С У и се чине пропусти у подизању пионирских органии раду са њима. Одбори УСАОЈ-а врло мало,скоро никако су посвећиваи пажње овим младим симпатизерима и љубитељима партизана и нар-осл. борбе. на многим местима организациле ницале саме, на иницијатиБу самих дечакз и њихов рад ле углавном њихова самоиницилатива.Јђубав коју сви млади другови гале изражавалући ле у свакодневним песмама и поздравима упуленим партизанима, другу Титу, и нар-осл. борби наЈбољи л© Д*каз кслико они осећају дане робовања. Вар ту није могућност да се они прихвате, организулу, да се та љубев ,још више повећа а мрж&а према непријарељима ' вих °°З а пош више појача колу треба само искористити? До сада»углавном, од ори су врло мало пружили помоћи овим оганизацијама. V Срески и општински одбори УСАОЈ-а цју у задатак да одбиљније пријУ отклањању ових. недсстатака.Да пруже што аише помоћИ сеоским дбсрима а циљу бржег јачања и осамостаљења УСАОЈ-а, Учинити у надкраће време крај свим овим пропуст има,ликвидират и срешке и недостатке,код свих организацила УСАОЈ~а у првом реду код здбора лесте пре свега задатак свих СКОЈ-евских организацила и сваког СКОЈпосебице,јесте задатак свих организацмја УСАОЈ-а, у данима све јаче нарсдио-ослободилачке борбе .

2