Млади борац

Појава окружних листова

Велики значај наше народно-ослободилачке штампе данас сви осећају; штампа се свуда жељно дочекује и Чита. Наша омладинска шгампа окупља и мобилише хиљаде младих у ствари ослобођења- и стварању срећне будућности. Баш зато што нас наша штампа данас учи и подиже, што је увек тражимо у већој. количини, треба поздравити појаву наших окрулсних омладинских Листова. До сада је изашло два броја „Младог антифзшнсте", листа омладине лесковзчког округа, један број „Тошличког омладинца", „Јединства", листа крушевачког округа, итд. Осврнућемо се у овоме чланку на „Младог антифашисту“ и „Топличког омладинца". Код оваквих листова једно је основно они морају, бити слика рада и борбе омладине окпуга, да се крећу по кругу питзња која- интересују ту омлздину. Од тога треба полазити код прзвљења листовк Они морају да расправљају пнтања која им нлмеће рад у то време, да су рлђени на основу ситуације у округу. Рецимо, у листу лесковачког округа се мора видети јасао да омладнна лесковачког среза скоро и не зна за такмичење, док се оно у Пустој Рецн већ развија. На тај начин ми ћемо и преко листа побољшати рад УСАОС-а. Лист мора дз прати сваку о.младинску 'маннфестацију и да о њој говори. Прнредбе, рад радних чета, конферекције, пионири итд., све то повезано са догађајима, кроз чланке и дописе треба да чини сздржину листз. Једно је проблем код нзших л>уди често се не зна како да се повежу конкретне ствари са политичкпм. Скоро је пракса да се политички чланак пише суво и празио, без кон-

кретних податакз. У оба поменута окружна листа имамо пример за то („Омладинка у данашњој борби“ „Мл. антифашиста", „Омладина у данашњој борби“, Топлички омладинац“). У тим чланцима се не види оно -што је конкретно у тим окрузима. Тврдње нису поткрепљене примерима са терена, већ је све написзно тако уопште да би се могло објавити и у сваком окружном листу у Македонији. Словенији, или где било. Много згодније' и боље погађа циљ да се баш у чланцима кроз те конкретне сгвари рбјасне поли тички задаци омладине, да се пође оним путем као у чланцима: „Спремајмо Се за наш 1 конгрес" „Млади антифашиста" илн „Пођите овим путем..." „Топлички омладинац". С тим што би се, наравно, више пажње поклонило политичкој страни чланака. Треба схватити једно: данзс у рату је најубојитије оружје које -покреће на нове подвиге баш опнCHBOtbe тнх конкретних података. Вижну улогу могу да сдиграју окружни листови и око организовања дописннчке службе, преко које ћемо моћи да добајемо дописе с конкрегним подацима с терена. Редакцнје окружних листсва, окружни оабори УСАОС-а могу преко објавлЈИВгња дописа у окружннм листовима, преко дописничких конференција итд., да организују дописничку службу у својим окрузима и да на тај начип обезбеде довољно дописа и „Младом борцу “ и својим листовима. Ових неколико општих напомена моћи he да користе и редакцијама осталих окружних листова код спремања њихових издања.

Зоран Жујовић

ТРЕБА И ОВО ЗНАТИ:

Кад су људи научилк палити ватру? Како весело праскају дрва у пећи за зимских вечери! Кад гледате у оглњ, лако heie замкслити пус гпшење стрзховитог пожара. Праскање цепаница потгећа нас на г.уцњазу топова, а огњени јсзици изгледају нам као чета војника који се пењу no зидовима тврђаве. Некад су људи мпслили да у огњу живе малене огњене гуштерице-духови ватре. А било је и таквих који су ватру сматрали божанством и огњу подизали храмове. Непрекидно,кроз читава ст олећа, горели су у тим храмовима жртвеници посвећенн богу ватре. Та је навика једна од најстаријих на земљи. Пре много, много десетина хиљада година људи нису умели палити ватру, него су је гледали као што ми данас гледамо драгоцено камење. Није чудо што су тада ватру као драгоценост чували. Кад би им се ватра угасила, остали би сасвим без ње. Догодило се да бн муња запалила стабло. Људи су с ужасом посматрали ту ватрену звер, која је гутала стабло, бучно ломила гране и језиком лизала кору. Да приступе ближе нису се усудили, а отићи, није им се дало. За хладних ноћи крај горућег стабла било је топло. Прачовек је био смео. Често се морао борити с големим, длакавим мамутом или пећинским медведом. Коначно се нађоше одважни људи који се нису бојали приближити ватри кзд се већ гасилз. Не знамо ко се први усудио да присвоји горућу грану те да кући донесе тај чаробни плен. Можда то није урадио само један човек, него у исто време неколико људи на разним местима. Нађоше се смели и досетљиви људи који укротише ватру управо као и дивљу звер.

Ппоналазак Едисоноа, који је пгоаашао електричну сијалицу, није ништа кад га упоредимо са открићем ;кхкривоногих, дугоргких људт,. обраслих длаком, Кад не би било взтре, до данас се небисмо много разликовали од мајмуна. Светлост ватре обасјала је пећине и куће првнх људи Прошло је од онда ипак још много хи.<нада година, лок се људи научише сами палити ватру. Кзд је човек то научио, ннје се више морао бојатн да ће осгати без вагре. И кад би бура или пљусак угасили запретану еатру, могао ју је изноза запалити, Ипзк су још дуго у храмоеима горела вечна светла, потсећајући нас на времена када људи нису знали палити ватру, када је ватра била редзк, драгоцен налаз. Иако је то веома чудно, нпак се најстарији начин паљења ватре сачувао до данас. Праљуди су ватру добијали трењем једне дрвене палнце о другу. И ми добнјамо ватру трењем жижице о кутију. Жижицу упалимо за трен. Кад бисмо хтели ражарити комрд дрвета, иако врло сухог, морзли бисмо дрво трти пет минута или чак и дуже. А морали бисмо знати како се то ради, Жижицу може упалити свако, али понушајте то на онај начин како су то некад рздили. Сумњам да ће вам то успети.

У будућностк Доћи ће дрн иада ће целокупан жиживот воде на земљи бити у пашој моћи. Моћи ћемо да произведемо или зауставимо кишу над нам то буле било потребно. Моћи ћемо да успоримо нли да убрзамо водене токове над земљом и под њом Управљаћемо животом река и ствараћемо нове. У целој he држави бити раззсуте станице за временску службу. Станице he саопштавати: .Испорука воде долпзи с мора зрачним путем“. И одмах десетине ескадрила одлетећг са аеродрома

ла приме нспоруку товара, да га приморају да te'Kao киша спустн на пољима којимз прети суша. Одводни канали пресец&ће поља у свим правцима. Земљорадници заборавиће једном зз свагда шта је то суша н рђава жетва. На Југу he нестати п)сткње, на Северу мочваре. Пустнње се појављују тамо где нема дов: љно воде А мочваре тамо где има и сувише. То ’he нестати кад будсмо научкли да управљамо водама. Нови водени путш и пролазиће преко целе з£мље, jep ће реке бити промењене. Хидрауличне станице, сагрзђене поред бр.ља и иодених резервоара, давкће светлост и енергију. Реке, укроћене и при' питомљене, постаће мирније и обилније. Hehe бити више наглих река ни поплава, јер ћемо уредитн правилно снаб девање река водом. Клима he се променитн: на Северу ће бити сувље, а на Југу влажније, На Арктику ће лед почети да се топи и помакнуће се Северу. Долазак и потрошња топлоте на земљи промениће се. Данас има пуно сунчане топлоте која се губи, која одлази у простор. Топлоту највнше расипају пустиње, Сунчане зраке одбијају се о пустињски песак као огледало. То се више неће доr одит и ако наводнимо и засејемо пустињу. Сунчана енергија имаће своје резерве у стабљикама, и плоду биљака. Сунчана енергија служиће за испаравање воде из канала и резервоара. У зраку he је више остати. o;гч;ће се долаззк топлоте, а смењити потрошња. Ветрови he носити топлоту у северне крајеве, Онда ће се покренути мочварне ливаде, поља и шуме прећи he у офанзиву и кренуће Северу. Све he се то догодити, када будемо, изграђујући природу, научили да управљамо водом на свима њеним путевима: у ваздуху, на земљи и под земљом

М. Иљин

Врој 10

МЛАДИ БОРАЦ

ШАЉИТЕ НАМ СВОЈА ИЗДАЊАI ОМЛАДИНЦИ И ОМЛАДИНКЕ ШАЉИТЕ ДОПИСЕ САРАЂУЈТЕ У СВОЈИМ ЛИСТОВИМА!

7