Млади борац

Јунаци Совјетског Савеза

ПОДВИГ ПИОНИРА КОСТЈЕ КРАВЧУКА

Много херојских подвига зна наша домовина. За три године рата наши борци показали су целом свету на шта је све способан совјетски човек. Но ми хоћемо да наша домовина сазна како је млади патриота Костја Кравчук спасао две војне заставе. Костја је заслужио, да му ми борци Црвене арми ; е с благодарношћу пружимо руку као војнику. То је било у септембру 1941 године. Над кијевским ужареним крововима витлао је загушујући дим боја. По зидовима каменнх кућа и жељезним решеткама лизали су последњи пламенови. У то време Костја Кравчук, десетогодишњи малишан из Оболенске улице, провирио је на врата своје куће, ослушкујући шум који чуо под зидом. Малишан је пажљиво затворио врата и приближио се врту. Тамо су лежала два рањена борца. Један од њих позвао је Костју и запитао га: Јеси ли пионир? Да, одговорио ie Костја. Тада узми овај завежљај. Ту су две војне заставе. Сакри их док се наши не врате. Никоме о томе не говори. Разумеш ли? Костја је узео засгаве и оклевајући запитао борца: А хоћете ли се ви вратити? Вратићу се, синовче, сигурно hy се вратити, одговорио је борац и подржавајући друга пошао е тетурајући се низ улицу. Улицом је нзстспала густа колона немачких teHKOBa. Високи борац који је дао Костји злставе, застао је и бацио бомбу под глазни тенк. Разлегла се страшна експлозија и покуљали су облаци дима. Костја није ништа више видео. Побегао је у кућу. Малишан је отада био много забринут, бојао се да Немци не сазнају за његову тајну и не постреља|у њ в га и родитеље. Но постепено се он смиривао и стао размишљати где да сакрије заставе По ноћи је сакрио у врту пид старим дрветом. Затим, вративши се кући он се замислио: а ако пронађу то место? Решио је да премести заставе на друго сигурније место. Једне вечери пажљиво је замотао завежљај, ставио га у ноштано платно и премазао смолом.'„Тако, сад ни воду неће пропустити' расуђивао је он. Костја је знао иза града скровито место, које није било подозриво за Немце и он је потерао краву на пзшу, носећи завежљај под капутом. Прошавши изз града нашао је полусрушени, неупотребљиви бунар Прегледавши да около кога нема, Костјаде спустио завежљај у бунар. Од тога времена прошло је много тешких дана у животч Костје Кравчука. Он је цело време мислио на заставе. Чинило му се да Немци хоће да узму, заставе, да су пронашли скровито место. Не говорећи мајци ни речи, трчао је он иза града бунару, Мајка Марфа Фоминична, домишљала се каква је то тајна, која мучи често њеног малишана, и где он бежи, Често га је питала: Шга ти кријеш? да није оружје. Не, мама. Немам ја ништа. Прошле су две године Житељи Оболенске улице слушали су о напредовању Цраене армије. Немци отступају, побеснеле фашистичке звери гоне све становнике из Кијевз. Костју и њ:гове другове ухватили су есесовци, затворнли у терет-

не вагоне и потерали у Германију. На отвореној прузи, при пуној вожњи, малишан је искочио из воза Он се распитивао за своју мајку и каД су Немци напустили град пошао је кући. На путу до бунара. Другог дана ујутру Костја је обукао нову кошуљу, извадио из футроле заставе, пажљиво изгладИо наборе и понео их командшту. Пред пуковником развио је заставе и причао је њихову историју. Раздраган подвигом младог патриоте, стари пуковник, чије су груди биле украшене орденима, загрлио ]е малишана. Хвала ти, мали хепоју! рекао' ,e он. Ето другови, историје о томе како је кијевски пионир, Костја Кравчук спасао две бојне заставе. Борци Црвене армије неће заборавити тај . подвиг.

Кааетан Мих. Стеаичер

Президнјум Врховног совјета СССР специјалним указом, одликовао је Костју Кравчука орденом Црвене заставе. Приликом предаје одликовања малом хероју у знак почасти продефиловао je пред њим цео гарнизон града Кијева док су се на јарболима поносно лепршале спашене заставе. Совјетски народи одњихали су у свом крилу многе омладинце хероје. Пионир Костја Кравчук један је од многих јунака који данас, свако на своме послу„ убрзавају победу.

ПАДАЛО ЈЕ OЛOBO КАО КИША

Вод извиднице био је у офанзиви на челу Јединице. У самом почетку пут је преградио непријателгски митраљез, Алексеј Печерских отпузао је напред, дошуљао се до митраљеза и б.цио бомбу. Одушевљени примером наредника, борци су брзо кренули за њим. У јеку боја наступила је станка. На врху узвишице били су Немци, Из непријатељског бункера падало је олово као киша. Ватра из митраљеза и аутомата била је тако густа, да су наши извидничари легли, а за њима су легли на земљу и аутомат ичари. Из дубинр почеше пуцати немачки минобацачи и топови. По пољу се узвитлао дим и груде земље. Што, зар ћемо до Нојевог потопа лежати пред овим вражјим бункером срдитв јерекаоЉошаПечерских.ипоручник је запазио како су се промениле његове очи. Сада је у њима пламтела срџба. Идем, рекао је Печерских. И отпузао. Немци су га опазили и почели пуцати у његз из- митраЗвеза. Печерских је пузаи брже, Он је већ сасвим близ-у. Не, нећг му поћи за руком' убиће ra, глдови, прошаптао је поручник. Он ie м слио хоће да нападне Пемцс бомбама. Али је Печерских у трен ока скочио према отвору митраљеског гнезда и својим га прсима за г ворио. Кажу, сее има свој крај. Бескрајнп је била- срџба бораца. Ниједан од непрнјатеља ни]е жив отишао са узвишице. Новине .Комсомалска правда' 5-Хl-1942

СВОЈОМ СМРЋУ НАНЕО ЈЕ УДАРАЦ НЕПРИЈАТЕЉУ

Слава о капетану Гастелу проносила се у јединицама авијације. ЈЂуди ваздуха брзо сазнају један о другом. Последњи подвиг капетана Гастела никад се неће заборавити. 3 јула 1941, капетан Гастело на челу своје ескадриле борио се у ваздуху. Далеко доле, на земљи, такође се водио бој. Непријатељске могоризоване јединице пробијале су се на соајетску *емљу. Ватра наше ajDтиљерије и авијације задржавала је, заустављала њихово кретање. Водећи свој бој, Гастело није заборављао ни бојеве

на земљи. Црне мрље, концентрације тенкова и нагомилане цистерне бензина говориле су о прекндима у ратним операцијама непрнјатеља. И неустрашиви Гастело настављао је своју ствар у ваздуху. Али ево граната непријатељске противтенковске гртилерије пробила је на његовом авиону резервоар с бензином. Ааион је у пламену. Излаза нема. Па зар на томе завршити свој пут? Спустити се на падобрану, док још није и пасти на територију, коју је непријауељ заузео и предати се у’срамно заробљеништво? Не, то није излаз. И капетан Гастело не скнда ремење са рамена, не оставља горећи авнон. Доле на земљу, ка дгагомиланнм непријатељским цистернама јурнуо је он својим запаљеним авионом. Пламен је већ близу адијатича-ра. Али је близу и земља. Очи Гастела, KOje мучи ватра, још виде, опаљене руке су чврсте. Умирући авион још слуша умирућег пнлота. Ево тако he се сада свршити његов пут не спуштшљем на падобрану и не заробљеништвом него славним подвигом! Авион Гастела урезује се у .гомилу“ цистепна н тенкова и страшна, дуга тутњава ексдлозије пролама ваздух бојишта: лете у ваздух непријатељске цистерне. Запамтимо име јунака - капетДна Николе Францовића Гастела. Међу бесмртним стаљинским соколовима вечно he остати успомена на. прдвнг човека, који је и својом смрћу нанев ударац непријатељу ... Из московске ,Правде‘

Звијезда црвена

С Дона, с Волге и с Урала Високо је затрептала Па на наше капе пала Звијезда црвена. Велика је њена сила Сред чела се посадила Мрак и маглу распршила Звезда пламена. На капи нам сја и блиста У срцу нам цвета и листа Рујна, свјежа, росна и чиста Као ружица. С Дона, с Волге и с Урала До јадранског модрог вала Све Славене обасјала Нова Даница.

Владимир Назор

МЛАДИ БОРАЦ

Број 10